Pre svega moram da počnem sa izjavom da sam izrazito protiv svakog vida korupcije, bilo da je reč o davanju novca, dobara ili usluga, ali sa druge strane ono što sam nedavno shvatila je da naš narod prosto ne shvata koncept ne davanja dodatne naknade doktorima nakon pregleda, lekarskih konsultacija, a po najviše operacija.
Kako sam 9 meseci bila pred porođajem neborjeno puta se potegla tema o tome da li na vreme „obezbediti“ lekara, anesteziologa, babicu odnosno da li platiti nakom da korektno uradi posao za koji je već plaćen. Revoltirana sveopštim mišljenjem da neću naići na korektnu uslugu ukoliko ne potplatim lekare na vreme, odlučila sam da za ovaj čin ne dam nijednom licu bilo kakvu naknadu. Na moju sreću sve je prošlo bez komplikacija, ali sam boravkom u bolnici shvatila da ne samo da doktori povremeno očekuju dodatnu naknadu za svoj rad, nego isto očekuju i pacijenti.
Na primer: devojka sa rizičnom trudnoćom koju sam upoznala imala je zakazan termin porođaja i pored toga što joj je doktor otvoreno rekao rezultate i zakazao termin kako ne bi doveo dete u opasnost, devojka je pozvala svoju porodicu koja je donela novac lekaru. Po meni postupak je bio potpuno besmislen, po njoj potpuno opravdan i na moje veliko iznenađenje i ona je otišla zadovoljna i smirena na operaciju.
Kako je došlo do toga stvarno ne razumem, ali mi je sada potpuno jasno da su ljudi u Srbiji saglasni sa tim da doktori zaslužuju „dodatni podsticaj“ za posao za koji su već plaćeni i to do te mere da se i privatnim lekarima i stomatolozima nosi taj dodatni podsticaj - mito. I tu očigledno nema nazad! Pored svih argumenata, ljudi prosto ne odustaju od toga da podplaćuju lekare i drugo medicinsko osoblje i onda mi ostaje pitanje zašto ne izvući maksimum iz takve situacije.
Naime došla sam do podataka da ljudi jednu operaciju najmanje vrednuju kao 1000eura, na žalost cena raste često sa životnom ugorženošću pacijenata, a ne retko i na konto materijalnog stanja (ili što stara poslovica kaže „ovce su za šišanje“). Sa druge strane lekarske konsultacije se vrednuju kafom, čokoladama, viskijem...
E sad boravkom u bolnici videh pregršt stvari koje mogu usrećiti doktore i ostalo medicinsko osoblje, a čija vrednost je u tom opsegu (od vrednosti kafe i pića preko 1000 eura pa na dalje), kao što je na primer renoviranje kupatila, obezbeđivanje rasvete, računara, specijalizovanih računarskih programa, a da ne spominjemo svakodnevno potrebnu medicinsku i nemedicinsku opremu (setimo se nestanka anestetika u Kliničkom Centru Vojvodine i sličnog). U krajnjem slučaju 200gr kafe vredi kao pakovanje WC papira ili nekog sanitarnog sredstva pa i za konsultaciju možete nagraditi medicinski kolektiv.
Da je to korupcija, potpuno sam svesna, ali sam svesna i toga da ako ne možemo da promenimo sveopšte stanje svesti hajde onda da iskoristimo maksimum iz okavkog haosa u koji smo upali.
I zato Vas pitam da li je bolje da sa tih naših 1000eura obezbedimo nove patike ili eksurziju sinu nekog doktora ili da usrećimo mnogo više ljudi koji se svakodnevno staraju o našim životima?
Ja ću se ljudima kojima sam zahvalna za moj porođaj i oporavak odužiti ovim tekstom, odnosno javnom pohvalom njihove stručnosti (uključujući svo osoblje od lekara, medicinskih sestara pa do svog ne medicinskog osoblja koje se staralo o nama).
