Ženski problemi

 

Nedavno provedeno vreme u jednoj bolnici na odeljenju „patologija trudnoće“ naučilo me je da žene u stvari ne pričaju o svojim problemima.

Sve je počelo kada je u pola noći jedna mlada devojka zakukala na hodniku bolnice, nekoliko momenata pre toga morali su da joj izvrše kiretažu (kako god da se to stručno zove) odnosno da iz njenog tela uklone ono što joj je ostalo nakon spontanog pobačaja.

Slušale smo kako jeca i govori „Nisam uspela, sve sam razočarala, nikada neću biti majka“i sve smo bile neme iako smo gotovo sve kroz to prošle. Ležale smo zakovane za svoje krevete i niko nije rekao „Znam kako ti je i ja sam prošla kroz isto“.

Uskoro je zaspala skrhana tugom, a mi smo počele da pričamo i sve smo imale po nešto da kažemo. „Moja najbolja drugarica se osećala isto“, „Meni je bilo najgore nakon prvog pobačaja“, „... i sada pomislim na to kako bi moja Ivana imala starijeg brata“, setila sam se kako mi je mama pričala o porodičnoj prijateljici koja je prošla kroz istu tragediju ali mi je tek nedavno priznala da se i njoj isto desilo.

 

I sad mislim, sve žene koje znam provode sate na telefonu, uzduž i popreko gotovo o svim temama pričaju sa najboljim prijateljicama uz kafu, a onda dođe dan kada ona osvane u crnoj hronici isprebijana od muža, a da najbolja drugarica o tome nije ni slutila.

 

Takve smo mi žene, rastužuju nas sudbine telenovela, plačemo tokom filmskih drama ali smo često ne spremne da prigrlimo život onakav kakav jeste da budemo iskrene prema sebi i prema drugima i javno kažemo svima „... i ja sam imala sličnu situaciju dete mi je bilo jako bolesno“, „dozvolila sam mu da me zlostavlja...“. To nije važno samo da bi imale o nečemu da pričamo već je važno da damo primer kako smo se sa problemom izborile: „Dete mi je bilo jako bolesno  ali onog trenutka kada sam pomislila da će nestati iz mo života odlučila sam da se borim svim silama, presrela sam sve kardiologe u našoj bolnici, otišla sam u Beograd, potražila dobrog hirurga preko interneta i zamolila ga da pomogne mom detetu“. Ili „dozvolila sam muškarcu da me zlostavlja, ali sam nakon godinu dana svatila da se on posle prvog šamara nije promenio i shvatila da ne želim da čekam da se on promeni, sama sam napravila svoj život boljim tako što sam otišla od njega.“

 

Žene pričajte o svojim iskustivma i pre nego što se u svoja četiri zida izborite sa problemom. „Ja imam problema da zatrudnim, plašim se da nikada neću imati svoje dete“. „Moje dete ima poteškoće u učenju, a ne znam kome da se obratim za pomoć“. Ali ne zaboravite, kad imate neki problem ne obraćajte se samo svojim prijateljima, pomoć potražite i od stručnih osoba. Za Vas su napravljene mnoge nevladine organizacije, za vas postoji pomoć centara za socijalni rad, a ako ne znate gde da se obratite pišite nama, jer PRAVA POMOĆ će Vas uputiti na pravu adresu i pravom stručnjaku.

Surogat majke se rađaju u Srbiji

U današnje vreme neplodnost je veoma česta pojava. Međutim, najveći problem čine posledice koje proizilaze iz neplodnosti, kao što su svađe među partnerima, razvodi pa i ozbiljni psihološki poremećaji koji sve to prate.

Poremećaji nastaju zbog nemogućnosti ostvarivanja roditeljske uloge, a jaka želja kod većine osoba je da se ostvare kao roditelji i da svoja iskustva prenesu drugim generacijama ostaje neostvarena.

Parovima u današnje vreme preostaje samo da pokušaju sa usvajanjem (mada to često nije ostvarivo zbog malog broja dece podložnih za ovo sistemsko rešenje) ili da potpuno izgube nadu u to da će biti roditelji. To je pretpostavimo jedan od glavnih razloga za uvođenje surogat majki naš sistem socijalne zaštite.

Surogat majka je ona žena koju nosi i donosi na svet dete umesto neke osobe, koja to iz različitih razloga nije u stanju da uradi (neplodnost, zdravstveni problemi, a u nekim zemljama i pol osobe). Surogat majka može nositi dete koje je veštačkom oplodnjom napravljeno od jajne ćelije i spermatozoida drugih osoba, ali takođe može donirati i svoju jajnu ćeliju. Kada se dete rodi ona predaje dete njegovim roditeljima i odriče se svake brige o detetu.

Prva in vitro oplodnja obavljena je u Engleskoj 1978, a do danas je na svet donešeno ppreko 2 miliona dece od strane surogat majki.

Surogat majke širom sveta uglavnom moraju da ispunjavaju iste uslove da budu između 18 i 35 godina stara i da ima jedno ili više svoje dece. Ukoliko je potencijalna surogat majka udata, njen suprug mora da da pismeno odobrenje za ovakav postupak. Još jedan ključan element je da surogat majka ne sme da ima kriminalnu prošlost, a mora i da dokaže moralnu i psihološku zrelost kao i fizičko dobrostanje.

Odnos surogat majke i para za koji donosi dete može da bude veoma različit. Neki parovi se zbliže sa surogat majkama pa odluče da bude deo detetovog života, dok neki preferiraju da izbegnu svaki dalji kontakt. Širom sveta se uglavnom dešavalo da surogat majka nakon rođenja pokuša da povrati starateljstvo nad detetom međutim, to se uglavnom zakonski onemogućuje. Zato je dobro da sve uključene strane dobro razmotre i porazgovaraju otvoreno o svim opcijama, ovo se često obavlja uz prisustvo psihologa ili socijalnih radnika.

Surogat roditeljstvo pokreće brojna etička pitanja, jer je širom sveta dolazilo do brojnih zloupotreba, te nam ostaje da vidimo hoće li naše zakonodavstvo kvalitetno obraditi sve mogućnosti, a još više hoće li bar jedan zakon biti dosledno primenjivan u praksi.