Zašto, kada i kako reći detetu da je usvojeno

ZAŠTO! Pre ili kasnije dete će svakako saznati. Od prijatelja, rođaka, komšija ili njihove dece, pa i raznih dokumenata na koje može naići tokom života.

Nakon što sazna, tako bitnu stvar, vrlo je verovatno da će se razočarati u Vas (što mu niste rekli), da će izgubiti svako poverenje, jednom rečju svet oko Vašeg deteta će se srušiti. Ako ne može da veruje Vama, pitaće se, kome može da veruje i misliće ako nikom ne može da veruje da li je iko vredan njegove/njene ljubavi.

KADA! Što više budete tajili tako značajnu stvar od Vašeg deteta, biće Vam teže da je saopštite. Stvari će sve više da se komplikuju i dete će sve više da sazreva i biće Vam teško da „prevalite preko usta“ ono što ste toliko dugo krili i od sebe.

KAKO! Svaku ozbiljnu priču sa detetom (kao na primer priča o seksu, narkomaniji,  postojanju Bog-a ili o usvojenju) treba početi što ranije povremenim uvođenjem informacija koje su razumljive detetu. Baš kao da gradite kuću, prvo morate postaviti dobre temelje. Ukoliko Vaše dete povremeno, tokom dužeg vremena usvaja ove značajne informacije sve će lakše razumevati ovako složene teme.

Dete koje je malo postavlja veoma jednostavna pitanja i može da razume samo jednostavne odgovore – ponekad roditelji požuruju sa komplikovanim odgovorima i pretrpavaju dete informacijama za koje mali mozak deteta nije spreman. Zato pazite da nema reči koje dete ne može da razume, kao i na to da rečenice budu što kraće i jednostavnije.

            Reći detetu da je usvojeno je proces koji traje – zato POČNITE POLAKO, najbolje dečijim pričama čiji heroji/heroine odrastaju bez svojih roditelja (Pinokio, Palčica, Ružno pače ili naša priča o Biberčetu). Nakon čitanja neke od ovih priča popričajte malo sa detetom o tome kako mnoga deca odrastaju sa onima koji ih puno vole, ali ne sa onima koji su ih doneli na svet. 

Ovo je važno da i vi razumete:  usvajanje je normalno! Deca su kroz celu istoriju odrastala sa ljudima koji ih nisu doneli na svet – ratovi, siromaštva i razne ljudske bolesti doprinosili su tome da deca odrastaju kod srodnika, prijatelja ili u porodicama koje im do tada nisu bile poznate. Verovatno i Vi u svom okruženju imate nekoliko takvih porodica. To ćete najlakše prihvatiti ako najpre sa svojim partnerom, pa zatim i sa ostalim srodnicima, prijateljima i poznanicima pokrenete priču o usvojenoj deci i deci koja odrastaju van svojih porodica. Diskutujte o tome koliko je za veliki broj dece dobro to što ne odrastaju sa onima koji su ih doneli na svet. Što više pričate o tome sa ljudima koji Vas okružuju biće Vam lakše da započente priču i sa svojim detetom. To nije ništa strašno i neobično i tako to i predstavite svom detetu. Bez velike pompe i strepnje saopštite detetu da ono nije raslo u vašem stomaku, ali da sada raste od Vaše ljubavi i da je to najvažnije za jedno dete.

Pokušajte da koristite jednostavne reči koje nemaju dvostruko značenje. Najvažnije reči za dete su mama i tata i za Vaše dete to smete biti samo Vi. Oni koji su dete dali na usvajanje možete nazivati njihovim ličnim imenom ili nazivima poput tetka, teča i sl. Time ćete izbeći veliku zabunu, ali i stvoriti još čvršću vezu između Vas i Vašeg deteta.

Priča o usvajanju se ne završava nakon prve informacije, dete će tokom godina imati PUNO DODATNIH PITANJA i tražiće da mu se sa vremena na vreme ponovo priča o procesu usvojenja, osobama koje su ga dale na usvajanje i sl. To što se dete vraća na ovu temu ne znači da je niste dobro objasnili nego da ono svojim sazrevanjem, drugačije razume tako složene stvari. Važno je da kad god dete pokrene ovu temu Vi budete voljni da pričate o tome – nikada ne bežite od ovih razgovora jer dete će osetiti vaš strah i to će je samo više uznemiriti (ako je tema toliko neprijatna da se o njoj teško priča znači da je to što me je neka druga žena rodila još strašnije). Ako ne znate odgovor na neko pitanje – slobodno to recite detetu. Savim je uredu da roditelji ne znaju baš sve!

UKRATKO:

• Na najranijem uzrastu početi sa pričama u kojima likovi ne odrastaju sa onima koji su ih doneli na svet. Već od 2 godine možete im saopšititi da su i oni kao junaci u tim pričama i da nisu rasli u maminom stomaku (ali rastu od vaše ljubavi).
• Uvek budite otvoreni za dečija pitanja o usvajanju i ne komplikujte odgovore.
• Sa vremena na vreme sami započnite temu (videćete da deca nisu opterećena ovom temom i to će Vas umiriti).
• Dete će vremenom postavljati sve teža pitanja, i kako odrasta sve češće će postavljati pitanja o svojim biološkim roditeljima. Ukoliko na neka pitanja ne znate odgovor nemojte lagati, nije strašno nešto ne znati. Ipak, potrudite se da objasnite onako kako Vi razumete. 

Ukoliko imate problema sa svojim usvojenim detetom – želite pomoć oko saopštavanja činjenice ili oko načina na koji Vi i Vaše dete to prihvatate ili samo želite da popričate sa nekim ko Vas razume i ko se nalazio u sličnoj situaciji, možete kontaktirati stručnjake iz organizacije FAMILIA, koji će Vam rado, a besplatno pomoći.