Muškarci kao žrtve nasilja u porodici

Kada pričamo o nasilju u porodici često u glavi imamo slike, žena u mesnicama, pretučene dece, ali retko se setimo našeg rođeka ili prijatelja koji verovatno svakodnevno preživljava nasilje od svoje partnerke ili bliske ženske osobe.

Stereotip o nasilnim muškarcima i pasivnim ženama onemogućio je mnogim muškarcima put do pomoći i podrške u svojoj okolini. Kako svi mi tako i muškarci preživljavaju nasilje u porodičnom okruženju, teško opažaju sebe kao žrtve i zato ostaju uskraćeni za pomoć.

Kao i kod svih drugih vrsta nasilja razlikuju se psihološko, fizičko u koje spada i seksualno. Često se kod fizičkog nasilja pravi razlika između dva tipa: benignog i teškog. U benigno nasilje se ubrajaju postupci poput gurkanja, šamaranja, čupkanja i sličnih postupaka koje verovatno neće prouzrokovati ozbiljniji fizički bol ili neku povredu. Teško nasilje za posledicu uvek ima ozbiljnije pfizičke posledice, ali se u teško nasilje ubraja upotreba oružja (pištolji, noževi i slično) i jedan i drugi tip nasilja podležu sudskim kaznama.

Emocionalno odnosno psihičko nasilje čini ponašanje koje ima nameru da posrami, unizi, zastraši ili ponizi drugu osobu. Primeri se kreću od vikanja do uvreda ali i ograničavanja kontakta sa drugim ljudima (porodicom i prijateljima). Ovakva vrsta nasilja često je praćena fizičkim nasiljem.

Šta statistika kaže, ko su muškarci žrtve nasilja:

1. Mlađi muškarci,
2. Vanbračni partneri,
3. Muškarci koji su u čestom konfliktu i u drugim segmentima života (posao, prevoz...),
4. Oni koji su u procesu promene (smanjenje prihoda, gubljenje posla, prekovremeni rad i slično).
5. Sa različitim poteškoćama (različiti stepeni i oblici invalidnosti ihendikep-a)

Važno je napomenuti da stepen obrazovanja i visina prihoda nisu u neposrednoj vezi sa mogućnošću trpljenja nasilja. Pa tako i direktori mogu biti žrtve nasilja od stane žena koliko i njihov zaposleni. Ono što je pak utvrđeno je da i žrtve i nasilnici imaju zabeležen niži nivo samopoštovanja.

Važno je znati:

• Nesuglasice su sastavni deo svake bliske veze ipak sa besom, ljutnjom i krivicom morate se suočavati na vreme kako nebi došlo do psihološkog i/ili fizičkog nasilja.
• Ako posumnjate da je neko Vama blizak trpi nasilje,pružite podršku. Pokušajte da ne osuđujete tu osobu i jasno toj osobi stavite da znanja da nije sama i da situacija u kojoj se nalazi nije niti jedinstvena niti bezizlazna.
• Za sebe ili za druge potražite profesionalnu (psiho-socijalnu)pomoć – onu koju obezbeđuju psiholozi, porodični terapeuti i socijalni radnici (pozovite Vaš Centar za socijalni rad i raspitajte se da li nude uslugu porodične terapije).

Gde muškarac koji trpi nasilje može naći pomoć:

•  
  1. Policija – prijavite svaku vrstu nasilja (ukoliko I ne bude došlo a zatvorske kazne nakon prvog sukoba, važno je da svaka povreda, bilo psihička bilo fizička ostane registrovana u policijskim dosijeima);
  2. Centar za Socijalni Rad (slobodno potražite podršku stručnjaka, oni su dužni da Vam pomognu);
  3. Prijatelji i rodbina (ne oklevajte da se poverite svojim prijateljima, iako ste muškarac, Vaša okolina sigurno sumnja kroz šta prolazite i verovatno Vam mogu i pomoći).
  4. Organizacije civilnog društva (profesionalnu ali i svaku drugu vrstu pomoći mogu Vam pružiti i neponati poput sveštenika lokanle crkve, humanitarnog radnika nekeorganizacije I slično)