Medijacija- dogovorom do rešenja problema

Medijacija je postupak u kome dve ili više strana žele da međusobni sukob ili konflikt reše mirnim putem, uz pomoć stručnjaka, medijatora koji im pomaže da lakše i brže postignu rešenje.

Medijator je neutralna osoba koja nema veze sa bilo kojom od strana u konfliktu niti staje na nečiju strana u toku procesa. Pri tome on nema ulogu sudije već samo predlaže rešenje problema odnosno pomaže da sukobljene strane same postignu prihvatljiv dogovor. Cilj medijacije je doneti dugotrajni sporazum rešenja problema koji će biti stabilan i razviti dobru komunikaciju izmedju sukobljenih strana. Medijator to može postići preoblikovanjem oštrih komentara koji izazivaju gnev ili produbljuju svadju sukobljenih strana, i time omogućava da jedni druge aktivno slušaju i razumeju.

Medijacija se često koristi u brakorazvodnim sporovima (regulisanje pitanja oko vršenja roditeljskog prava ili podele imovine), posredovanje u sporovima izmedju maloletnih prestupnika i njihovih žrtava, u porodičnim konfliktima ili u raznim sudskim sporovima. Medijacija je u potpunosti dobrovoljna, što znači da bilo koja strana u sporu ne može biti prisiljena na postupak medijacije i takođe se može povući iz njega u bilo kom momentu. Ostale prednosti medijacije su to što garantuje poverljivost, daje stranama u sporu kontrolu, manje je stresna nego odlazak na sud, jeftinija je od sudskog postupka i rešava spor brže nego sudski postupak.

Postupak medijacije započinje ukoliko se sve strane usaglase na sprovodjenje medijacije i podnesu zahtev za nju. Usluge medijatora mogu se dobiti u Centru za medijaciju u Beogradu, ul.Karadjorjdeva br. 48 u okviru koga postoje odeljenja:

BEOGRADI OSNOVNI SUD Tel: 360-1557; 2659-295 Ulica: Savska 17a VIŠI SUD Tel: 3083-400; 3083-471 Ulica: Timočka 15 PRIVREDNI SUD Tel: 2060-285 Ulica: Masarikova 2 SUBOTICA Tel: 024/670-725 ; 024/670-726 Ulica: Senćanski put br. 1 NIŠ Tel: 018/504-034 ; 018/527-664 Ulica: Voždova br. 23

KRALJEVOTel/Fax: 036/236-436 Ulica: Karađorđeva br. 5 ŠABAC Tel: 015/354-614 Ulica: Karađorđeva br. 25 BAČKA PALANKA Tel: 021/604-8848 Ulica: Kralja Petra I br. 18 NOVI SAD Tel: 021/4876-540 ; 021/4876-539 Ulica: Sutjeska 3 ZRENJANIN Tel: 023/533-511 Ulica: Kej II oktobra 1 JAGODINA Tel: 035/224-636 - Lokali: 174 i 166 Fax: 035/221-409 Ulica: Knjeginje Milice 84

KRUŠEVACUlica: Trg Kosovskih Junaka 3 LESKOVAC Tel: 016/233-061 Ulica: Stojana Ljubića 12 ZAJEČAR Tel: 019/421-900 ; 019/421-411 Ulica: Nikole Pašića 37/4 PANČEVO Tel: 013/343-255 lok. 21 ; 013/354-056 Ulica: Zmaj Jovina 1a NOVI PAZAR Tel: 020/313-627 Ulica: 28. novembra 80 PIROT Tel: 010/312-442 Ulica: Srpskih vladara 126

Ovaj postupak se takodje primenjuje i u okviru Savetovališta za brak i porodicu Gradskog centra za socijalni rad Beograd, ul.Ruska broj 4.

Medijacija- dogovorom do rešenja problema

Medijacija je postupak u kome dve ili više strana žele da međusobni sukob ili konflikt reše mirnim putem, uz pomoć stručnjaka, medijatora koji im pomaže da lakše i brže postignu rešenje.

Medijator je neutralna osoba koja nema veze sa bilo kojom od strana u konfliktu niti staje na nečiju strana u toku procesa. Pri tome on nema ulogu sudije već samo predlaže rešenje problema odnosno pomaže da sukobljene strane same postignu prihvatljiv dogovor. Cilj medijacije je doneti dugotrajni sporazum rešenja problema koji će biti stabilan i razviti dobru komunikaciju izmedju sukobljenih strana. Medijator to može postići preoblikovanjem oštrih komentara koji izazivaju gnev ili produbljuju svadju sukobljenih strana, i time omogućava da jedni druge aktivno slušaju i razumeju.

Medijacija se često koristi u brakorazvodnim sporovima (regulisanje pitanja oko vršenja roditeljskog prava ili podele imovine), posredovanje u sporovima izmedju maloletnih prestupnika i njihovih žrtava, u porodičnim konfliktima ili u raznim sudskim sporovima. Medijacija je u potpunosti dobrovoljna, što znači da bilo koja strana u sporu ne može biti prisiljena na postupak medijacije i takođe se može povući iz njega u bilo kom momentu. Ostale prednosti medijacije su to što garantuje poverljivost, daje stranama u sporu kontrolu, manje je stresna nego odlazak na sud, jeftinija je od sudskog postupka i rešava spor brže nego sudski postupak.

Postupak medijacije započinje ukoliko se sve strane usaglase na sprovodjenje medijacije i podnesu zahtev za nju. Usluge medijatora mogu se dobiti u Centru za medijaciju u Beogradu, ul.Karadjorjdeva br. 48 u okviru koga postoje odeljenja:

BEOGRADI OSNOVNI SUD Tel: 360-1557; 2659-295 Ulica: Savska 17a VIŠI SUD Tel: 3083-400; 3083-471 Ulica: Timočka 15 PRIVREDNI SUD Tel: 2060-285 Ulica: Masarikova 2 SUBOTICA Tel: 024/670-725 ; 024/670-726 Ulica: Senćanski put br. 1 NIŠ Tel: 018/504-034 ; 018/527-664 Ulica: Voždova br. 23

KRALJEVOTel/Fax: 036/236-436 Ulica: Karađorđeva br. 5 ŠABAC Tel: 015/354-614 Ulica: Karađorđeva br. 25 BAČKA PALANKA Tel: 021/604-8848 Ulica: Kralja Petra I br. 18 NOVI SAD Tel: 021/4876-540 ; 021/4876-539 Ulica: Sutjeska 3 ZRENJANIN Tel: 023/533-511 Ulica: Kej II oktobra 1 JAGODINA Tel: 035/224-636 - Lokali: 174 i 166 Fax: 035/221-409 Ulica: Knjeginje Milice 84

KRUŠEVACUlica: Trg Kosovskih Junaka 3 LESKOVAC Tel: 016/233-061 Ulica: Stojana Ljubića 12 ZAJEČAR Tel: 019/421-900 ; 019/421-411 Ulica: Nikole Pašića 37/4 PANČEVO Tel: 013/343-255 lok. 21 ; 013/354-056 Ulica: Zmaj Jovina 1a NOVI PAZAR Tel: 020/313-627 Ulica: 28. novembra 80 PIROT Tel: 010/312-442 Ulica: Srpskih vladara 126

Ovaj postupak se takodje primenjuje i u okviru Savetovališta za brak i porodicu Gradskog centra za socijalni rad Beograd, ul.Ruska broj 4.

Seksualni razvoj dece od 7 do 18+

od 7 do 9 godina            

 Počinju da se razvijaju fizičke karakteristike odraslih osoba (povećavaj se grudi kod devojčica, genitalije kod muškaraca, javljaj se prve stidne dlačice i pojavljuje se jak lični miris).

Biraju prijatelje gotovo isključivo istog pola.

Prepoznaju nelagodnost odraslih i sve manje postavljaju pitanja o seksualnosti, ali traže informacije iz drugih izvora poput vršnjaka i medija. Razumevaju stereotipe o ulozi polova. Mnogi seksualno eksperimentišu sa istim polom. Više razumevaju svoj pol i razvoj tela u skladu sa tim. O seksualnom odnosu se pričaju kao o nečemu što ih može dovesti do nevolje ili im može ukaljati ugled.

 Imajte u vidu da svaka generacija seksualno brže napreduje od predhodne, tako da se ne iznenadite ako otkrijete da Vaš do juče “klinac” danas ima potpuno druga interesovanja. Sa druge strane ukoliko se nađe pod uticajem nekog od brojnih pokreta koji propagiraju uzdržavanje po ovim pitanjima, može Vas iznenaditi i potpunim nedostatkom interesovanja za ovaj segment razvoja.

od 9 do 12 godina        

U ovom periodu mladi sve više sebe doživljavaju kao odrasle u svakom smislu. Intenzivno se javljaju seksualne fantazije i snovi. Javlja im se svest o seksualnosti i razmatraju načine kako da je ispoljavaju. Zabrinuti su o tome šta je „normalno“ (masturbacija, vlažni snovi…). Donose se prve moralne odluke vezane za prihvatanje masturbacije i razne nivoe seksualnog odnosa (od maženja do samog čina).  Kod većine se javlja odlaganje ili uzdržavanje od seksualnog čina i eksperimentisanje u seksu bez stupanja u odnos. Javljaju se prve uzajamne masturbacije, a kod nekih i oralan seks (za koji većina mladih veruje da nije pravi seksualni čin).

Oko 12-te godine devojčice postaju potpuno biološki spremne za reprodukciju, a dečaci za oplodnju dok psihološke promene traju i posle 20-te godine.

Česti su izlivi emocija, povećano je preuzimanje rizika, kršenje pravila, eksperimentisanje i javljanje želje za uzbuđenjima i novim osećajima.

 

od 13 do 17 godina  

Sve je veća zainteresovanost za seksualnost i seksualnu privlačnost, raste zainteresovanost za suprotni pol i često ulaze u kratkotrajne veze koje su praćene snažnim emocijama ljubavi i strasti. Adolescenti imaju snažan poriv za intimnošću. Često je eksperimentisanje u seksu, a naročito se povećava kada vide da se i njihovi vršnjaci seksualno aktivni.

Planira se ali se odluke donose impulsivno i ishitreno pa je verovatno stupanje u prve seksualne odnose.

Intenzivno se pojavljuju sumnja u sliku o sebi, fizički izgled i seksualnost. Pojavljuje se stid, skromnost, težnja za privatnošću, masturbacija i seksualna radoznalost. Pojačane emocije tuge i emocionalnog povlačenja.

Imaju kapaciteta da nauče o uspostavljanju zrele, intimne i dugotrajne veze.

Spoznaju svoju seksualnu orijentaciju (važno za osobe koje teže istopolnim partnerima ili sebe doživljavaju u suprotnosti sa njihovim fizičkim karakteristikama -  LGBT populacija).

 

oko 18-te godine    

Ulaze u dugotrajnije intimne veze koje uključuju seksualni odnos. Razumeju svoju seksualnu orijentaciju iako se i dalje mogu upuštati u eksperimentisanje.

Iniciranje seksualnog odnosa, ali češće uslovljeno planovima za budućnost. Mogućnost odlaganja zadovoljstva.Više spoznaju sebe pa stiču mogućnost da vide kako svoje tako i tuđe emocije. Brine se za druge i teži stvaranju ozbiljniji veza.

Napomena:

Posebnu pažnju je potrebno posvetiti mladima koji su imali seksualno prenosive bolesti ili trudnoću; mladima koji imaju neko mentalno oboljenje jer mogu biti podložnija rizičnom ponašanju i pomiskuitetu; takođe mladima koji imaju neko hronično stanje/obljenje ili fizičku/psihičku invalidnost jer se njihove potrebe često previđaju; i naravno mladima koji su pripadnici LGBT populacije zbog moguće izražene osude okoline. Važno je da znate kada, kako i gde da uputite mladu osobu da zatraži pomoć ukoliko je već seksualno aktivna, ili je u takvom okruženju, mladi koji mogu biti podložni zloupotrebama, itd.

Mlade osobe koje su imale loša iskustva u detinjstvu praćene nedostatkom intimnosti i ljubavi često teže da stupljanju u seksualne odnose.

Seksualni razvoj dece od 7 do 18+

od 7 do 9 godina            

 Počinju da se razvijaju fizičke karakteristike odraslih osoba (povećavaj se grudi kod devojčica, genitalije kod muškaraca, javljaj se prve stidne dlačice i pojavljuje se jak lični miris).

Biraju prijatelje gotovo isključivo istog pola.

Prepoznaju nelagodnost odraslih i sve manje postavljaju pitanja o seksualnosti, ali traže informacije iz drugih izvora poput vršnjaka i medija. Razumevaju stereotipe o ulozi polova. Mnogi seksualno eksperimentišu sa istim polom. Više razumevaju svoj pol i razvoj tela u skladu sa tim. O seksualnom odnosu se pričaju kao o nečemu što ih može dovesti do nevolje ili im može ukaljati ugled.

 Imajte u vidu da svaka generacija seksualno brže napreduje od predhodne, tako da se ne iznenadite ako otkrijete da Vaš do juče “klinac” danas ima potpuno druga interesovanja. Sa druge strane ukoliko se nađe pod uticajem nekog od brojnih pokreta koji propagiraju uzdržavanje po ovim pitanjima, može Vas iznenaditi i potpunim nedostatkom interesovanja za ovaj segment razvoja.

od 9 do 12 godina        

U ovom periodu mladi sve više sebe doživljavaju kao odrasle u svakom smislu. Intenzivno se javljaju seksualne fantazije i snovi. Javlja im se svest o seksualnosti i razmatraju načine kako da je ispoljavaju. Zabrinuti su o tome šta je „normalno“ (masturbacija, vlažni snovi…). Donose se prve moralne odluke vezane za prihvatanje masturbacije i razne nivoe seksualnog odnosa (od maženja do samog čina).  Kod većine se javlja odlaganje ili uzdržavanje od seksualnog čina i eksperimentisanje u seksu bez stupanja u odnos. Javljaju se prve uzajamne masturbacije, a kod nekih i oralan seks (za koji većina mladih veruje da nije pravi seksualni čin).

Oko 12-te godine devojčice postaju potpuno biološki spremne za reprodukciju, a dečaci za oplodnju dok psihološke promene traju i posle 20-te godine.

Česti su izlivi emocija, povećano je preuzimanje rizika, kršenje pravila, eksperimentisanje i javljanje želje za uzbuđenjima i novim osećajima.

 

od 13 do 17 godina  

Sve je veća zainteresovanost za seksualnost i seksualnu privlačnost, raste zainteresovanost za suprotni pol i često ulaze u kratkotrajne veze koje su praćene snažnim emocijama ljubavi i strasti. Adolescenti imaju snažan poriv za intimnošću. Često je eksperimentisanje u seksu, a naročito se povećava kada vide da se i njihovi vršnjaci seksualno aktivni.

Planira se ali se odluke donose impulsivno i ishitreno pa je verovatno stupanje u prve seksualne odnose.

Intenzivno se pojavljuju sumnja u sliku o sebi, fizički izgled i seksualnost. Pojavljuje se stid, skromnost, težnja za privatnošću, masturbacija i seksualna radoznalost. Pojačane emocije tuge i emocionalnog povlačenja.

Imaju kapaciteta da nauče o uspostavljanju zrele, intimne i dugotrajne veze.

Spoznaju svoju seksualnu orijentaciju (važno za osobe koje teže istopolnim partnerima ili sebe doživljavaju u suprotnosti sa njihovim fizičkim karakteristikama -  LGBT populacija).

 

oko 18-te godine    

Ulaze u dugotrajnije intimne veze koje uključuju seksualni odnos. Razumeju svoju seksualnu orijentaciju iako se i dalje mogu upuštati u eksperimentisanje.

Iniciranje seksualnog odnosa, ali češće uslovljeno planovima za budućnost. Mogućnost odlaganja zadovoljstva.Više spoznaju sebe pa stiču mogućnost da vide kako svoje tako i tuđe emocije. Brine se za druge i teži stvaranju ozbiljniji veza.

Napomena:

Posebnu pažnju je potrebno posvetiti mladima koji su imali seksualno prenosive bolesti ili trudnoću; mladima koji imaju neko mentalno oboljenje jer mogu biti podložnija rizičnom ponašanju i pomiskuitetu; takođe mladima koji imaju neko hronično stanje/obljenje ili fizičku/psihičku invalidnost jer se njihove potrebe često previđaju; i naravno mladima koji su pripadnici LGBT populacije zbog moguće izražene osude okoline. Važno je da znate kada, kako i gde da uputite mladu osobu da zatraži pomoć ukoliko je već seksualno aktivna, ili je u takvom okruženju, mladi koji mogu biti podložni zloupotrebama, itd.

Mlade osobe koje su imale loša iskustva u detinjstvu praćene nedostatkom intimnosti i ljubavi često teže da stupljanju u seksualne odnose.

Seksualni razvoj dece od 2 do 7 godina

Mnogi roditelji burno reaguju kada zateknu dete koje istražuje svoje polne organe. Ne retko pomisle da nešto sa njihovim mališanima nije u redu i sve se završi vikom ili čak batinama. Pogledajte sledeću tabelu kako bi razjasnili neke svoje nedoumice, ali imajte u vidu da neka deca sazrevaju ranije, neka kasnije i mala odstupanja od uzrasta naznačenog u ovoj tabeli nisu neobična.

Seksualni razvoj deteta:

2 god: Javlja se svest o postojanju vlastitih polnih organa. Pokazuje interesovanje za svučene ljude. Postavlja pitanja o majčinim grudima. Imaju interesovanje o odnosima majka-dete (pa se i devojčice i dečaci igraju sa lutkama pretvarajući se da su im roditelji). Zadovoljstvo (rasterećenje tenzije) pražnjenjem bešike i debelih creva razvija interesovanje predeo genitalija. Deca u ovom periodu vole kada su golišava, kao i da na razne načine stiču saznanja o stvarima (lizanjem, trljanjem, dodirivanjem i slično).

Ukoliko se izolacija deteta koristi kao kazna za neki od gore pomenutih postupaka, ono može razviti ustaljen obrazac samostimulacije (traženjem rasterećenja u predelu oko genitalija).

3 god: Razvija se polni identitet i svesnost o tome kom polu pripada. Postavlja pitanje odakle dolazi beba, ali većina ne razume odgovor da beba raste u majci. Pokušavaju da ponovo prožive rano detinjstvo sisajući prst i vraćajući se na ranije faze govora. Kasnije tokom treće godine biološki se pojačava osećaj tenzije i težnja za rasterećenjem (sisanjem palca, čačkanjem nosa, žvakanjem kose ili odeće, masturbacijom ili tikovima). Javljaju se prva osećanja ljubomore i zaljubljenosti u starije osobe.

Deca sedaju u krila i traže druge nežnosti od starijih osoba, veoma je bitno da ih naučite prema kome se na koji način pokazuju nežnosti kako decu neko ne bi zloupotrebio.

4 god: Deca pokazuju jedni drugima polne organe; igra „pokaži mi šta imaš“ je normalna u ovom periodu. Interesuju se za pupak. Vole da upotrebljavaju reči na koje odrasli reaguju sa negodovanjem. Interesuje se za tuđa kupatila i gledanje drugih prilikom uriniranja. Kada su pod stresom mogu se vratiti na ranije faze za rasterećenje tenzija te dodirivati svoje genitalije ili masturbirati. Dovoljno su odrasli da ukoliko žele čuju prva objašnjenja o začeću i rađanju.

5 god: Opaža seksualne razlike odraslih i dece istog i različitog pola. Moguća je masturbacija ili pokušaj seksualnog odnosa kao i simulacija trudnoće kod devojčica. Interesuje se i dalje odakle dolazi beba i zadovoljno je odgovorom „iz stomaka“. Začeće, rađanje, smrt i život posle smrti postaju omiljena tema u ovom dobu.

Na ovom uzrastu najbolje je da se postave jasna pravila za načine oslobađanja tenzije i oblika pokazivanja nežnosti bez nabacivanja krivice, sumnje ili straha.

6 god: Postaje centar svog sveta, želi samo da pobeđuje i bude voljen u društvu. Mnogobrojna pitanja o seksulanim razlikama polova, posmatra drugu decu, ali i kritikuje golišavost i masturbaciju. Može oblačiti odelo suprotnog pola. Želi detaljnije saznanja o začeću, porođaju seksualnom odnosu i sličnom (ove teme ne treba izbegavati ali objašnjenja treba prilagoditi uzrastu deteta).

Vrlo je verovatno da će doći do penetracije kroz igru sa vršnjacima, bilo masturbacijom, analnim ili vaginalnim putem, bitno je da ovu želju za prvim seksualnim eksperimentisanjem ne zloupotrebi neko iz okruženja.

7 god: Dete je sramežljivije i ima povećanu potrebu za privatnošću. Razume da ga niko ne sme dodirivati ako mu je to neugodno. Manje se zanima za seksualnost. Zadovoljno je odgovorom da dete nastaje iz dva semena: očevog i majčinog. Povezuje promene u trudnoći sa dolaskom bebe i razume da je stare žene ne mogu imati.

Seksualni razvoj dece od 2 do 7 godina

Mnogi roditelji burno reaguju kada zateknu dete koje istražuje svoje polne organe. Ne retko pomisle da nešto sa njihovim mališanima nije u redu i sve se završi vikom ili čak batinama. Pogledajte sledeću tabelu kako bi razjasnili neke svoje nedoumice, ali imajte u vidu da neka deca sazrevaju ranije, neka kasnije i mala odstupanja od uzrasta naznačenog u ovoj tabeli nisu neobična.

Seksualni razvoj deteta:

2 god: Javlja se svest o postojanju vlastitih polnih organa. Pokazuje interesovanje za svučene ljude. Postavlja pitanja o majčinim grudima. Imaju interesovanje o odnosima majka-dete (pa se i devojčice i dečaci igraju sa lutkama pretvarajući se da su im roditelji). Zadovoljstvo (rasterećenje tenzije) pražnjenjem bešike i debelih creva razvija interesovanje predeo genitalija. Deca u ovom periodu vole kada su golišava, kao i da na razne načine stiču saznanja o stvarima (lizanjem, trljanjem, dodirivanjem i slično).

Ukoliko se izolacija deteta koristi kao kazna za neki od gore pomenutih postupaka, ono može razviti ustaljen obrazac samostimulacije (traženjem rasterećenja u predelu oko genitalija).

3 god: Razvija se polni identitet i svesnost o tome kom polu pripada. Postavlja pitanje odakle dolazi beba, ali većina ne razume odgovor da beba raste u majci. Pokušavaju da ponovo prožive rano detinjstvo sisajući prst i vraćajući se na ranije faze govora. Kasnije tokom treće godine biološki se pojačava osećaj tenzije i težnja za rasterećenjem (sisanjem palca, čačkanjem nosa, žvakanjem kose ili odeće, masturbacijom ili tikovima). Javljaju se prva osećanja ljubomore i zaljubljenosti u starije osobe.

Deca sedaju u krila i traže druge nežnosti od starijih osoba, veoma je bitno da ih naučite prema kome se na koji način pokazuju nežnosti kako decu neko ne bi zloupotrebio.

4 god: Deca pokazuju jedni drugima polne organe; igra „pokaži mi šta imaš“ je normalna u ovom periodu. Interesuju se za pupak. Vole da upotrebljavaju reči na koje odrasli reaguju sa negodovanjem. Interesuje se za tuđa kupatila i gledanje drugih prilikom uriniranja. Kada su pod stresom mogu se vratiti na ranije faze za rasterećenje tenzija te dodirivati svoje genitalije ili masturbirati. Dovoljno su odrasli da ukoliko žele čuju prva objašnjenja o začeću i rađanju.

5 god: Opaža seksualne razlike odraslih i dece istog i različitog pola. Moguća je masturbacija ili pokušaj seksualnog odnosa kao i simulacija trudnoće kod devojčica. Interesuje se i dalje odakle dolazi beba i zadovoljno je odgovorom „iz stomaka“. Začeće, rađanje, smrt i život posle smrti postaju omiljena tema u ovom dobu.

Na ovom uzrastu najbolje je da se postave jasna pravila za načine oslobađanja tenzije i oblika pokazivanja nežnosti bez nabacivanja krivice, sumnje ili straha.

6 god: Postaje centar svog sveta, želi samo da pobeđuje i bude voljen u društvu. Mnogobrojna pitanja o seksulanim razlikama polova, posmatra drugu decu, ali i kritikuje golišavost i masturbaciju. Može oblačiti odelo suprotnog pola. Želi detaljnije saznanja o začeću, porođaju seksualnom odnosu i sličnom (ove teme ne treba izbegavati ali objašnjenja treba prilagoditi uzrastu deteta).

Vrlo je verovatno da će doći do penetracije kroz igru sa vršnjacima, bilo masturbacijom, analnim ili vaginalnim putem, bitno je da ovu želju za prvim seksualnim eksperimentisanjem ne zloupotrebi neko iz okruženja.

7 god: Dete je sramežljivije i ima povećanu potrebu za privatnošću. Razume da ga niko ne sme dodirivati ako mu je to neugodno. Manje se zanima za seksualnost. Zadovoljno je odgovorom da dete nastaje iz dva semena: očevog i majčinog. Povezuje promene u trudnoći sa dolaskom bebe i razume da je stare žene ne mogu imati.

Ejdžizam – diskriminacija starih

Termin „ejdžizam“ (engl. Ageism) podrazumeva diskriminaciju baziranu na godinama starosti, odnosno nejednak tretman ili uskraćivanje nekog prava zbog godina starosti, od strane pojedinca ili organizacije. U SAD, gde je ovaj termin i nastao, ovu pojavi još zovu i „teror mladosti“.

Ejdžizam može da se javi na individualnom, institucionalnom i društveno-političkom nivou i po pravilu se manifestuje u tri oblika ponašanja:

a) ponašanje koje “distancira, ignoriše i isključuje starije osobe”;
b) diskriminacija pri zapošljavanju, negativna slika starijih u medijima i njihovo zlostavljanje;
c) pozitivno i zaštitničko ponašanje prema starijima;

Ovo je široko rasprostranjena pojava koja obuhvata sve strukture društva i grupe u svim uzrastima. Posle rasizma i seksizma, smatra se trećom velikom, možda i najsurovijom predrasudom. Pored brojnih karakteristika, koje su zajedničke za rasizam, seksizam i ejdžizam, ovaj poslednji ima jednu specifičnost u odnosu na predhodna dva: ukoliko živimo dovoljno dugo, svi možemo da postanemo njegove žrtve!

Negativan uticaj ejdžizma jasno je vidljiv u tri velike sfere društvenog života:

1. diskriminacija na radnom mestu,
2. neravnopravan položaj u sistemu zdravstvene zaštite;
3. socijalne predrasude i izopštavanje.

Savremeni vrednosni sistem promoviše neke nove ideale poput brzine, moći, uspeha, takmičenja, lepote, zdravlja, a to su sve vrednosti koje se isključivo vezuju za mladost. Kao rezultat toga starije žene i muškarci ostaju uskraćeni u koristima razvoja drustva, naročito stari ljudi u seoskoj sredini.

Ukoliko želite da pomognete nekoj starijoj osobi u Vašem okruženju za pomoć se možete obratiti:

1. Crvenom Krstu Srbije – Program brige o starijima 011/2622-121
2. Caritas Srbije i Crne Gore 011/3616-940
3. Hrišćansko humanitarno udruženje “Hleb života” 011/244 35 40
4. “Čovekoljublje” 011/36 72  970

Samo promene u društvenim stavovima i razmišljanjima, uključujući i stavove i očekivanja starih ljudi od samih sebe, mogu da smanje diskriminaciju i isključenje starih iz društvenih procesa i rezultuju zadovoljenjem njihovih potreba od strane društvene zajednice. Dok se to ne desi, jedinu vrstu institucionalne zaštite od ove vrste diskriminacije pruža Povererenik za zaštitu od diskriminacije kroz institut pritužbe na diskriminaciju na osnovu starosnog doba.

Ejdžizam – diskriminacija starih

Termin „ejdžizam“ (engl. Ageism) podrazumeva diskriminaciju baziranu na godinama starosti, odnosno nejednak tretman ili uskraćivanje nekog prava zbog godina starosti, od strane pojedinca ili organizacije. U SAD, gde je ovaj termin i nastao, ovu pojavi još zovu i „teror mladosti“.

Ejdžizam može da se javi na individualnom, institucionalnom i društveno-političkom nivou i po pravilu se manifestuje u tri oblika ponašanja:

a) ponašanje koje “distancira, ignoriše i isključuje starije osobe”;
b) diskriminacija pri zapošljavanju, negativna slika starijih u medijima i njihovo zlostavljanje;
c) pozitivno i zaštitničko ponašanje prema starijima;

Ovo je široko rasprostranjena pojava koja obuhvata sve strukture društva i grupe u svim uzrastima. Posle rasizma i seksizma, smatra se trećom velikom, možda i najsurovijom predrasudom. Pored brojnih karakteristika, koje su zajedničke za rasizam, seksizam i ejdžizam, ovaj poslednji ima jednu specifičnost u odnosu na predhodna dva: ukoliko živimo dovoljno dugo, svi možemo da postanemo njegove žrtve!

Negativan uticaj ejdžizma jasno je vidljiv u tri velike sfere društvenog života:

1. diskriminacija na radnom mestu,
2. neravnopravan položaj u sistemu zdravstvene zaštite;
3. socijalne predrasude i izopštavanje.

Savremeni vrednosni sistem promoviše neke nove ideale poput brzine, moći, uspeha, takmičenja, lepote, zdravlja, a to su sve vrednosti koje se isključivo vezuju za mladost. Kao rezultat toga starije žene i muškarci ostaju uskraćeni u koristima razvoja drustva, naročito stari ljudi u seoskoj sredini.

Ukoliko želite da pomognete nekoj starijoj osobi u Vašem okruženju za pomoć se možete obratiti:

1. Crvenom Krstu Srbije – Program brige o starijima 011/2622-121
2. Caritas Srbije i Crne Gore 011/3616-940
3. Hrišćansko humanitarno udruženje “Hleb života” 011/244 35 40
4. “Čovekoljublje” 011/36 72  970

Samo promene u društvenim stavovima i razmišljanjima, uključujući i stavove i očekivanja starih ljudi od samih sebe, mogu da smanje diskriminaciju i isključenje starih iz društvenih procesa i rezultuju zadovoljenjem njihovih potreba od strane društvene zajednice. Dok se to ne desi, jedinu vrstu institucionalne zaštite od ove vrste diskriminacije pruža Povererenik za zaštitu od diskriminacije kroz institut pritužbe na diskriminaciju na osnovu starosnog doba.

Daunov sindrom kod dece

Vrlo je važno da roditelji što ranije prepoznaju indikatore smetnji kod dece, kako bi na vreme mogli pozvati u pomoć stručni tim i uspostaviti funkcionalnu dijagnozu.

Daunov sindrom, srećom teško bi ostao neprimećen. Osobe sa Daunovim sindromom prepoznajemo po posebnoj kombinaciji fizičkih i mentalnih karakteristika koji utiču na izgled i njihovo ponašanje.

Važno je znati da uzrok ove bolesti nije stres, već isključivo kombinacija gena (dakle, niko nije „kriv“ kada se dete sa daunovim sindromom rodi).

[[posterous-content:pid___0]]

Kod dece sa Daunovim sindromom znatno je usporen razvoj mentalnih sposobnosti. Razvoj inteligencije je znatno usporen i rano dostiže maksimum. Nivo inteligencije zatim utiče i na socijalne odnose. Emocionalno su stabilna, prepoznaju emocije sreče, tuge, straha, ljutnje, ali su jako nespretna. Motoričke sopsobnosti su im otežane-hvatanje, sedenje, stajanje se razvijaju nešto kasnije, a finu motoriku nikad ne razviju do maksimuma.

Simptomi dece sa daunovim sidromom:

• slabi mentalni kapaciteti,
• anomalije srca,
• prevremeno starenje,
• teskoće u produkciji govora,
• razvoj motorike otežan,
• pažnja kratkotrajna i površna,
• otežana auditivna memorija-otežano praćenje verbalnih instrukcija,
• burno izražavanje emocija,
• česte promene raspoloženja, izlivi emocija radosti koji mogu brzo da se promene u ljutnju, durenje, ljubomoru, tugu,
• željni su pohvale i pažnje
• impulsivni su (ne mogu da odlože trenutno zadovoljenje potreba).

Generalno gledano socijalni razvoj kod ove dece ide ispred intelektualnog razvoja. Deca sa Daunovim sindromom su vesela, prijateljski raspoložena, aktivna i pre svega zahvalna za saradnju. Prijatna priroda deteta i stalan osmeh, privlači pažnju okoline koja im često uzvrača nežnošću.

Ovo bi trebalo biti ohrabrujuće za roditelje, jer to znači da ova deca mogu uz konstantan rad sa njima dosta napredovati.

Da li je moguće unaprediti razvoj dece sa Daunovim sindromom? Generalni zaključak je pozitivan. Podstcajna sredina ubrzava njihov razvoj. Što se ranije krene sa radom krajnji rezultati će biti bolji

Posebni značaj u pružanju pomoći ovoj deci imaju procesi stimulacije i habitacije. Pokazalo se da ako postoje dobri stimulativni programi u institucijama deca lako napreduju.

Postavljeni ciljevi su najčešće usvajanje željenih oblika ponašanja, izgradnja pozitivne slike o sebi, stimulacija komunikativnih sposobnosti kroz igru, kao i rad sa porodicom uz prethodno utvrđen tretman.

Savet roditeljima:

Budite optimistični u radu sa decom sa Daunovim sindromom, budite strpljivi, dosledni, i što ranije krenite sa radom. Svakako iskoristite sve prednosti današnje inkluzije u obrazovanju, i vaše dete može dosta napredovati.

 

 

Postoje brojne organizacije koje Vam mogu pomoći ukoliko Vaše dete ima Daunov sindrom i čiji stručni timovi će  pomoći da Vaše dete postigne svoj maksimum i bude prihvaćeno u društvu. Prava pomoć preporučuje da se obratite organizacijama poput:

• VELIKI MALI  http://www.pravapomoc.rs/nevladine-organizacije/velikimali/
• Asocijalcija za promovisanje inkluzije API http://www.pravapomoc.rs/nevladine-organizacije/asocijacija-za-promovisanje-inkuzije-api-srbije/

MOBING - zlostavljanje na radnom mestu

Mobing je poseban oblik ponašanja na radnom mestu kojim jedna osoba ili grupa ljudi sistemski psihički ponižava i zlostavlja drugu osobu, sa ciljem ugrožavanja njenog ugleda, časti, ljudskog dostojanstva i integriteta, sve do eliminacije sa radnog mesta. Mobing se uglavnom iskazuje kroz ruganje, klevetanje, pretnje, iznošenje lošeg mišljenja o načinu rada, brzini ispunjavanja radnih zadataka, intelektualnih sposobnosti, smanjivanje plate, premeštaj na lošije radno mesto i slične postupke.

Razlikuju se dva osnovna tipa mobinga i to vertikalni i horizontalni.

Vertikalni mobing ili bosing (od engleske reci boss-šef) nastaje kada pretpostavljeni zlostavlja jednog podređenog radnika ili grupu radnika, uglavnom jednog po jednog dok ne uništi celu grupu, ili kada jedna grupa radnika (podređenih) zlostavlja pretpostavljenog, što je izuzetno retko, ali moguće.

Horizontalni mobing odnosno šikaniranje između radnika na jednakom položaju u hijerarhijskoj organizaciji. Osećaj ugroženosti jednog ili grupe radnika, ljubomora i zavist mogu da podstaknu želju da se eliminiše neki saradnik iz kolektiva (doskorašnji prijatelj), pogotovu ako postoji uslov da njegova eliminacija vodi napretku u karijeri ili kada čitava grupa radnika zbog unutrašnjih problema, napetosti i ljubomore, izabere jednog radnika za žrtvu, na kojoj žele da dokažu nadmoćnost u snazi i sposobnosti. Često je žrtva ove vrste mobinga radnik koji se istice po kvalitetu i privrženosti poslu i radnim zadacima.

Moberi (zlostavljači) su uglavnom manje sposobne, ali vrlo uticajne osobe u organizaciji koje smatraju da imaju veća prava u odnosu na kolege, bez osećaja pripadnosti kolektivu. Oni često dokazuju svoju moć i obezbeđuju dominantni položaj na racun straha podređenih i/ili slabijih. Mnogi od zlostavljača to rade svesno, kako bi se pokazali nezamenjivim u organizaciji firme, prikrivajući svoju nestručnost ili druge slabosti. Vrlo često to čine iz straha da neće biti cenjeni ili da će sami postati nečija žrtva. Ostali zaposleni najčešće staju na njihovu stranu, kako bi izbegli sudbinu žrtve.

Zdravstvene posledice koje mogu da se jave kod žrtve dele se na 

• fizičke (hronični umor, problemi sa varenjem, gojaznost ili mršavljenje, nesanica, smanjen imunitet, povećana potreba za alkoholom, sedativima, cigaretama), 
• emocionalne (depresija, burn-out sindrom, osećaj emotivne praznine, gubitka životnog smisla, anksioznost, gubitak motivacije i entuzijazma, apatija, poremećaj prilagođavanja) i
• promene u ponašanju (rizično ponašanje, gubitak koncentracije, zaboravnost, eksplozivnost, grubost, preterana osetljivost na spoljne stimulanse, bezosećajnost, tvrdokornost, stalna okupiranost poslom, porodični problemi, seksualni problemi, razvod braka, samoubistvo).

Navedene poremećaje prati smanjenje poslovne efikasnosti, ometanje napredovanja, učestali izostanci sa posla, lažna bolovanja, napuštanje radnog mesta, otkaz.

 

 

Zaštita od ovog oblika zlostavljanja

Nalazi se u odredbama Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu. Prema odredbama tog zakona, najpre možete podneti Zahtev za pokretanje postupka zaštite putem posredovanja izmedju zlostavljača i zlostavljanog lica i taj zahtev se podnosi direktoru ili preduzetniku. U slučaju da je direktor ili preduzetnik osoba koja vrši zlostavljanje, zahtev za posredovanje je nepotreban i tada se treba obratiti sudu i to u roku od šest meseci od dana kada je zlostavljanje poslednji put počinjeno.

… Stručnjaci tima pravapomoc.rs savetuju Vam da ne oklevate u pokretanju postupka protiv zlostavljača. Ukoliko za ovaj proces nađete kvalitetnu advokatsku pomoć, dobit Vam može biti višestruka, kako materijalna tako i zdravstvena.

MOBING - zlostavljanje na radnom mestu

Mobing je poseban oblik ponašanja na radnom mestu kojim jedna osoba ili grupa ljudi sistemski psihički ponižava i zlostavlja drugu osobu, sa ciljem ugrožavanja njenog ugleda, časti, ljudskog dostojanstva i integriteta, sve do eliminacije sa radnog mesta. Mobing se uglavnom iskazuje kroz ruganje, klevetanje, pretnje, iznošenje lošeg mišljenja o načinu rada, brzini ispunjavanja radnih zadataka, intelektualnih sposobnosti, smanjivanje plate, premeštaj na lošije radno mesto i slične postupke.

Razlikuju se dva osnovna tipa mobinga i to vertikalni i horizontalni.

Vertikalni mobing ili bosing (od engleske reci boss-šef) nastaje kada pretpostavljeni zlostavlja jednog podređenog radnika ili grupu radnika, uglavnom jednog po jednog dok ne uništi celu grupu, ili kada jedna grupa radnika (podređenih) zlostavlja pretpostavljenog, što je izuzetno retko, ali moguće.

Horizontalni mobing odnosno šikaniranje između radnika na jednakom položaju u hijerarhijskoj organizaciji. Osećaj ugroženosti jednog ili grupe radnika, ljubomora i zavist mogu da podstaknu želju da se eliminiše neki saradnik iz kolektiva (doskorašnji prijatelj), pogotovu ako postoji uslov da njegova eliminacija vodi napretku u karijeri ili kada čitava grupa radnika zbog unutrašnjih problema, napetosti i ljubomore, izabere jednog radnika za žrtvu, na kojoj žele da dokažu nadmoćnost u snazi i sposobnosti. Često je žrtva ove vrste mobinga radnik koji se istice po kvalitetu i privrženosti poslu i radnim zadacima.

Moberi (zlostavljači) su uglavnom manje sposobne, ali vrlo uticajne osobe u organizaciji koje smatraju da imaju veća prava u odnosu na kolege, bez osećaja pripadnosti kolektivu. Oni često dokazuju svoju moć i obezbeđuju dominantni položaj na racun straha podređenih i/ili slabijih. Mnogi od zlostavljača to rade svesno, kako bi se pokazali nezamenjivim u organizaciji firme, prikrivajući svoju nestručnost ili druge slabosti. Vrlo često to čine iz straha da neće biti cenjeni ili da će sami postati nečija žrtva. Ostali zaposleni najčešće staju na njihovu stranu, kako bi izbegli sudbinu žrtve.

Zdravstvene posledice koje mogu da se jave kod žrtve dele se na 

• fizičke (hronični umor, problemi sa varenjem, gojaznost ili mršavljenje, nesanica, smanjen imunitet, povećana potreba za alkoholom, sedativima, cigaretama), 
• emocionalne (depresija, burn-out sindrom, osećaj emotivne praznine, gubitka životnog smisla, anksioznost, gubitak motivacije i entuzijazma, apatija, poremećaj prilagođavanja) i
• promene u ponašanju (rizično ponašanje, gubitak koncentracije, zaboravnost, eksplozivnost, grubost, preterana osetljivost na spoljne stimulanse, bezosećajnost, tvrdokornost, stalna okupiranost poslom, porodični problemi, seksualni problemi, razvod braka, samoubistvo).

Navedene poremećaje prati smanjenje poslovne efikasnosti, ometanje napredovanja, učestali izostanci sa posla, lažna bolovanja, napuštanje radnog mesta, otkaz.

 

 

Zaštita od ovog oblika zlostavljanja

Nalazi se u odredbama Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu. Prema odredbama tog zakona, najpre možete podneti Zahtev za pokretanje postupka zaštite putem posredovanja izmedju zlostavljača i zlostavljanog lica i taj zahtev se podnosi direktoru ili preduzetniku. U slučaju da je direktor ili preduzetnik osoba koja vrši zlostavljanje, zahtev za posredovanje je nepotreban i tada se treba obratiti sudu i to u roku od šest meseci od dana kada je zlostavljanje poslednji put počinjeno.

… Stručnjaci tima pravapomoc.rs savetuju Vam da ne oklevate u pokretanju postupka protiv zlostavljača. Ukoliko za ovaj proces nađete kvalitetnu advokatsku pomoć, dobit Vam može biti višestruka, kako materijalna tako i zdravstvena.

Daunov sindrom kod dece

Vrlo je važno da roditelji što ranije prepoznaju indikatore smetnji kod dece, kako bi na vreme mogli pozvati u pomoć stručni tim i uspostaviti funkcionalnu dijagnozu.

Daunov sindrom, srećom teško bi ostao neprimećen. Osobe sa Daunovim sindromom prepoznajemo po posebnoj kombinaciji fizičkih i mentalnih karakteristika koji utiču na izgled i njihovo ponašanje.

Važno je znati da uzrok ove bolesti nije stres, već isključivo kombinacija gena (dakle, niko nije „kriv“ kada se dete sa daunovim sindromom rodi).

[[posterous-content:pid___0]]

Kod dece sa Daunovim sindromom znatno je usporen razvoj mentalnih sposobnosti. Razvoj inteligencije je znatno usporen i rano dostiže maksimum. Nivo inteligencije zatim utiče i na socijalne odnose. Emocionalno su stabilna, prepoznaju emocije sreče, tuge, straha, ljutnje, ali su jako nespretna. Motoričke sopsobnosti su im otežane-hvatanje, sedenje, stajanje se razvijaju nešto kasnije, a finu motoriku nikad ne razviju do maksimuma.

Simptomi dece sa daunovim sidromom:

• slabi mentalni kapaciteti,
• anomalije srca,
• prevremeno starenje,
• teskoće u produkciji govora,
• razvoj motorike otežan,
• pažnja kratkotrajna i površna,
• otežana auditivna memorija-otežano praćenje verbalnih instrukcija,
• burno izražavanje emocija,
• česte promene raspoloženja, izlivi emocija radosti koji mogu brzo da se promene u ljutnju, durenje, ljubomoru, tugu,
• željni su pohvale i pažnje
• impulsivni su (ne mogu da odlože trenutno zadovoljenje potreba).

Generalno gledano socijalni razvoj kod ove dece ide ispred intelektualnog razvoja. Deca sa Daunovim sindromom su vesela, prijateljski raspoložena, aktivna i pre svega zahvalna za saradnju. Prijatna priroda deteta i stalan osmeh, privlači pažnju okoline koja im često uzvrača nežnošću.

Ovo bi trebalo biti ohrabrujuće za roditelje, jer to znači da ova deca mogu uz konstantan rad sa njima dosta napredovati.

Da li je moguće unaprediti razvoj dece sa Daunovim sindromom? Generalni zaključak je pozitivan. Podstcajna sredina ubrzava njihov razvoj. Što se ranije krene sa radom krajnji rezultati će biti bolji

Posebni značaj u pružanju pomoći ovoj deci imaju procesi stimulacije i habitacije. Pokazalo se da ako postoje dobri stimulativni programi u institucijama deca lako napreduju.

Postavljeni ciljevi su najčešće usvajanje željenih oblika ponašanja, izgradnja pozitivne slike o sebi, stimulacija komunikativnih sposobnosti kroz igru, kao i rad sa porodicom uz prethodno utvrđen tretman.

Savet roditeljima:

Budite optimistični u radu sa decom sa Daunovim sindromom, budite strpljivi, dosledni, i što ranije krenite sa radom. Svakako iskoristite sve prednosti današnje inkluzije u obrazovanju, i vaše dete može dosta napredovati.

 

 

Postoje brojne organizacije koje Vam mogu pomoći ukoliko Vaše dete ima Daunov sindrom i čiji stručni timovi će  pomoći da Vaše dete postigne svoj maksimum i bude prihvaćeno u društvu. Prava pomoć preporučuje da se obratite organizacijama poput:

• VELIKI MALI  http://www.pravapomoc.rs/nevladine-organizacije/velikimali/
• Asocijalcija za promovisanje inkluzije API http://www.pravapomoc.rs/nevladine-organizacije/asocijacija-za-promovisanje-inkuzije-api-srbije/