Ejdžizam – diskriminacija starih

Termin „ejdžizam“ (engl. Ageism) podrazumeva diskriminaciju baziranu na godinama starosti, odnosno nejednak tretman ili uskraćivanje nekog prava zbog godina starosti, od strane pojedinca ili organizacije. U SAD, gde je ovaj termin i nastao, ovu pojavi još zovu i „teror mladosti“.

Ejdžizam može da se javi na individualnom, institucionalnom i društveno-političkom nivou i po pravilu se manifestuje u tri oblika ponašanja:

a) ponašanje koje “distancira, ignoriše i isključuje starije osobe”;
b) diskriminacija pri zapošljavanju, negativna slika starijih u medijima i njihovo zlostavljanje;
c) pozitivno i zaštitničko ponašanje prema starijima;

Ovo je široko rasprostranjena pojava koja obuhvata sve strukture društva i grupe u svim uzrastima. Posle rasizma i seksizma, smatra se trećom velikom, možda i najsurovijom predrasudom. Pored brojnih karakteristika, koje su zajedničke za rasizam, seksizam i ejdžizam, ovaj poslednji ima jednu specifičnost u odnosu na predhodna dva: ukoliko živimo dovoljno dugo, svi možemo da postanemo njegove žrtve!

Negativan uticaj ejdžizma jasno je vidljiv u tri velike sfere društvenog života:

1. diskriminacija na radnom mestu,
2. neravnopravan položaj u sistemu zdravstvene zaštite;
3. socijalne predrasude i izopštavanje.

Savremeni vrednosni sistem promoviše neke nove ideale poput brzine, moći, uspeha, takmičenja, lepote, zdravlja, a to su sve vrednosti koje se isključivo vezuju za mladost. Kao rezultat toga starije žene i muškarci ostaju uskraćeni u koristima razvoja drustva, naročito stari ljudi u seoskoj sredini.

Ukoliko želite da pomognete nekoj starijoj osobi u Vašem okruženju za pomoć se možete obratiti:

1. Crvenom Krstu Srbije – Program brige o starijima 011/2622-121
2. Caritas Srbije i Crne Gore 011/3616-940
3. Hrišćansko humanitarno udruženje “Hleb života” 011/244 35 40
4. “Čovekoljublje” 011/36 72  970

Samo promene u društvenim stavovima i razmišljanjima, uključujući i stavove i očekivanja starih ljudi od samih sebe, mogu da smanje diskriminaciju i isključenje starih iz društvenih procesa i rezultuju zadovoljenjem njihovih potreba od strane društvene zajednice. Dok se to ne desi, jedinu vrstu institucionalne zaštite od ove vrste diskriminacije pruža Povererenik za zaštitu od diskriminacije kroz institut pritužbe na diskriminaciju na osnovu starosnog doba.