Seksualni razvoj dece od 2 do 7 godina

Mnogi roditelji burno reaguju kada zateknu dete koje istražuje svoje polne organe. Ne retko pomisle da nešto sa njihovim mališanima nije u redu i sve se završi vikom ili čak batinama. Pogledajte sledeću tabelu kako bi razjasnili neke svoje nedoumice, ali imajte u vidu da neka deca sazrevaju ranije, neka kasnije i mala odstupanja od uzrasta naznačenog u ovoj tabeli nisu neobična.

Seksualni razvoj deteta:

2 god: Javlja se svest o postojanju vlastitih polnih organa. Pokazuje interesovanje za svučene ljude. Postavlja pitanja o majčinim grudima. Imaju interesovanje o odnosima majka-dete (pa se i devojčice i dečaci igraju sa lutkama pretvarajući se da su im roditelji). Zadovoljstvo (rasterećenje tenzije) pražnjenjem bešike i debelih creva razvija interesovanje predeo genitalija. Deca u ovom periodu vole kada su golišava, kao i da na razne načine stiču saznanja o stvarima (lizanjem, trljanjem, dodirivanjem i slično).

Ukoliko se izolacija deteta koristi kao kazna za neki od gore pomenutih postupaka, ono može razviti ustaljen obrazac samostimulacije (traženjem rasterećenja u predelu oko genitalija).

3 god: Razvija se polni identitet i svesnost o tome kom polu pripada. Postavlja pitanje odakle dolazi beba, ali većina ne razume odgovor da beba raste u majci. Pokušavaju da ponovo prožive rano detinjstvo sisajući prst i vraćajući se na ranije faze govora. Kasnije tokom treće godine biološki se pojačava osećaj tenzije i težnja za rasterećenjem (sisanjem palca, čačkanjem nosa, žvakanjem kose ili odeće, masturbacijom ili tikovima). Javljaju se prva osećanja ljubomore i zaljubljenosti u starije osobe.

Deca sedaju u krila i traže druge nežnosti od starijih osoba, veoma je bitno da ih naučite prema kome se na koji način pokazuju nežnosti kako decu neko ne bi zloupotrebio.

4 god: Deca pokazuju jedni drugima polne organe; igra „pokaži mi šta imaš“ je normalna u ovom periodu. Interesuju se za pupak. Vole da upotrebljavaju reči na koje odrasli reaguju sa negodovanjem. Interesuje se za tuđa kupatila i gledanje drugih prilikom uriniranja. Kada su pod stresom mogu se vratiti na ranije faze za rasterećenje tenzija te dodirivati svoje genitalije ili masturbirati. Dovoljno su odrasli da ukoliko žele čuju prva objašnjenja o začeću i rađanju.

5 god: Opaža seksualne razlike odraslih i dece istog i različitog pola. Moguća je masturbacija ili pokušaj seksualnog odnosa kao i simulacija trudnoće kod devojčica. Interesuje se i dalje odakle dolazi beba i zadovoljno je odgovorom „iz stomaka“. Začeće, rađanje, smrt i život posle smrti postaju omiljena tema u ovom dobu.

Na ovom uzrastu najbolje je da se postave jasna pravila za načine oslobađanja tenzije i oblika pokazivanja nežnosti bez nabacivanja krivice, sumnje ili straha.

6 god: Postaje centar svog sveta, želi samo da pobeđuje i bude voljen u društvu. Mnogobrojna pitanja o seksulanim razlikama polova, posmatra drugu decu, ali i kritikuje golišavost i masturbaciju. Može oblačiti odelo suprotnog pola. Želi detaljnije saznanja o začeću, porođaju seksualnom odnosu i sličnom (ove teme ne treba izbegavati ali objašnjenja treba prilagoditi uzrastu deteta).

Vrlo je verovatno da će doći do penetracije kroz igru sa vršnjacima, bilo masturbacijom, analnim ili vaginalnim putem, bitno je da ovu želju za prvim seksualnim eksperimentisanjem ne zloupotrebi neko iz okruženja.

7 god: Dete je sramežljivije i ima povećanu potrebu za privatnošću. Razume da ga niko ne sme dodirivati ako mu je to neugodno. Manje se zanima za seksualnost. Zadovoljno je odgovorom da dete nastaje iz dva semena: očevog i majčinog. Povezuje promene u trudnoći sa dolaskom bebe i razume da je stare žene ne mogu imati.

Seksualni razvoj dece od 2 do 7 godina

Mnogi roditelji burno reaguju kada zateknu dete koje istražuje svoje polne organe. Ne retko pomisle da nešto sa njihovim mališanima nije u redu i sve se završi vikom ili čak batinama. Pogledajte sledeću tabelu kako bi razjasnili neke svoje nedoumice, ali imajte u vidu da neka deca sazrevaju ranije, neka kasnije i mala odstupanja od uzrasta naznačenog u ovoj tabeli nisu neobična.

Seksualni razvoj deteta:

2 god: Javlja se svest o postojanju vlastitih polnih organa. Pokazuje interesovanje za svučene ljude. Postavlja pitanja o majčinim grudima. Imaju interesovanje o odnosima majka-dete (pa se i devojčice i dečaci igraju sa lutkama pretvarajući se da su im roditelji). Zadovoljstvo (rasterećenje tenzije) pražnjenjem bešike i debelih creva razvija interesovanje predeo genitalija. Deca u ovom periodu vole kada su golišava, kao i da na razne načine stiču saznanja o stvarima (lizanjem, trljanjem, dodirivanjem i slično).

Ukoliko se izolacija deteta koristi kao kazna za neki od gore pomenutih postupaka, ono može razviti ustaljen obrazac samostimulacije (traženjem rasterećenja u predelu oko genitalija).

3 god: Razvija se polni identitet i svesnost o tome kom polu pripada. Postavlja pitanje odakle dolazi beba, ali većina ne razume odgovor da beba raste u majci. Pokušavaju da ponovo prožive rano detinjstvo sisajući prst i vraćajući se na ranije faze govora. Kasnije tokom treće godine biološki se pojačava osećaj tenzije i težnja za rasterećenjem (sisanjem palca, čačkanjem nosa, žvakanjem kose ili odeće, masturbacijom ili tikovima). Javljaju se prva osećanja ljubomore i zaljubljenosti u starije osobe.

Deca sedaju u krila i traže druge nežnosti od starijih osoba, veoma je bitno da ih naučite prema kome se na koji način pokazuju nežnosti kako decu neko ne bi zloupotrebio.

4 god: Deca pokazuju jedni drugima polne organe; igra „pokaži mi šta imaš“ je normalna u ovom periodu. Interesuju se za pupak. Vole da upotrebljavaju reči na koje odrasli reaguju sa negodovanjem. Interesuje se za tuđa kupatila i gledanje drugih prilikom uriniranja. Kada su pod stresom mogu se vratiti na ranije faze za rasterećenje tenzija te dodirivati svoje genitalije ili masturbirati. Dovoljno su odrasli da ukoliko žele čuju prva objašnjenja o začeću i rađanju.

5 god: Opaža seksualne razlike odraslih i dece istog i različitog pola. Moguća je masturbacija ili pokušaj seksualnog odnosa kao i simulacija trudnoće kod devojčica. Interesuje se i dalje odakle dolazi beba i zadovoljno je odgovorom „iz stomaka“. Začeće, rađanje, smrt i život posle smrti postaju omiljena tema u ovom dobu.

Na ovom uzrastu najbolje je da se postave jasna pravila za načine oslobađanja tenzije i oblika pokazivanja nežnosti bez nabacivanja krivice, sumnje ili straha.

6 god: Postaje centar svog sveta, želi samo da pobeđuje i bude voljen u društvu. Mnogobrojna pitanja o seksulanim razlikama polova, posmatra drugu decu, ali i kritikuje golišavost i masturbaciju. Može oblačiti odelo suprotnog pola. Želi detaljnije saznanja o začeću, porođaju seksualnom odnosu i sličnom (ove teme ne treba izbegavati ali objašnjenja treba prilagoditi uzrastu deteta).

Vrlo je verovatno da će doći do penetracije kroz igru sa vršnjacima, bilo masturbacijom, analnim ili vaginalnim putem, bitno je da ovu želju za prvim seksualnim eksperimentisanjem ne zloupotrebi neko iz okruženja.

7 god: Dete je sramežljivije i ima povećanu potrebu za privatnošću. Razume da ga niko ne sme dodirivati ako mu je to neugodno. Manje se zanima za seksualnost. Zadovoljno je odgovorom da dete nastaje iz dva semena: očevog i majčinog. Povezuje promene u trudnoći sa dolaskom bebe i razume da je stare žene ne mogu imati.

Ejdžizam – diskriminacija starih

Termin „ejdžizam“ (engl. Ageism) podrazumeva diskriminaciju baziranu na godinama starosti, odnosno nejednak tretman ili uskraćivanje nekog prava zbog godina starosti, od strane pojedinca ili organizacije. U SAD, gde je ovaj termin i nastao, ovu pojavi još zovu i „teror mladosti“.

Ejdžizam može da se javi na individualnom, institucionalnom i društveno-političkom nivou i po pravilu se manifestuje u tri oblika ponašanja:

a) ponašanje koje “distancira, ignoriše i isključuje starije osobe”;
b) diskriminacija pri zapošljavanju, negativna slika starijih u medijima i njihovo zlostavljanje;
c) pozitivno i zaštitničko ponašanje prema starijima;

Ovo je široko rasprostranjena pojava koja obuhvata sve strukture društva i grupe u svim uzrastima. Posle rasizma i seksizma, smatra se trećom velikom, možda i najsurovijom predrasudom. Pored brojnih karakteristika, koje su zajedničke za rasizam, seksizam i ejdžizam, ovaj poslednji ima jednu specifičnost u odnosu na predhodna dva: ukoliko živimo dovoljno dugo, svi možemo da postanemo njegove žrtve!

Negativan uticaj ejdžizma jasno je vidljiv u tri velike sfere društvenog života:

1. diskriminacija na radnom mestu,
2. neravnopravan položaj u sistemu zdravstvene zaštite;
3. socijalne predrasude i izopštavanje.

Savremeni vrednosni sistem promoviše neke nove ideale poput brzine, moći, uspeha, takmičenja, lepote, zdravlja, a to su sve vrednosti koje se isključivo vezuju za mladost. Kao rezultat toga starije žene i muškarci ostaju uskraćeni u koristima razvoja drustva, naročito stari ljudi u seoskoj sredini.

Ukoliko želite da pomognete nekoj starijoj osobi u Vašem okruženju za pomoć se možete obratiti:

1. Crvenom Krstu Srbije – Program brige o starijima 011/2622-121
2. Caritas Srbije i Crne Gore 011/3616-940
3. Hrišćansko humanitarno udruženje “Hleb života” 011/244 35 40
4. “Čovekoljublje” 011/36 72  970

Samo promene u društvenim stavovima i razmišljanjima, uključujući i stavove i očekivanja starih ljudi od samih sebe, mogu da smanje diskriminaciju i isključenje starih iz društvenih procesa i rezultuju zadovoljenjem njihovih potreba od strane društvene zajednice. Dok se to ne desi, jedinu vrstu institucionalne zaštite od ove vrste diskriminacije pruža Povererenik za zaštitu od diskriminacije kroz institut pritužbe na diskriminaciju na osnovu starosnog doba.

Ejdžizam – diskriminacija starih

Termin „ejdžizam“ (engl. Ageism) podrazumeva diskriminaciju baziranu na godinama starosti, odnosno nejednak tretman ili uskraćivanje nekog prava zbog godina starosti, od strane pojedinca ili organizacije. U SAD, gde je ovaj termin i nastao, ovu pojavi još zovu i „teror mladosti“.

Ejdžizam može da se javi na individualnom, institucionalnom i društveno-političkom nivou i po pravilu se manifestuje u tri oblika ponašanja:

a) ponašanje koje “distancira, ignoriše i isključuje starije osobe”;
b) diskriminacija pri zapošljavanju, negativna slika starijih u medijima i njihovo zlostavljanje;
c) pozitivno i zaštitničko ponašanje prema starijima;

Ovo je široko rasprostranjena pojava koja obuhvata sve strukture društva i grupe u svim uzrastima. Posle rasizma i seksizma, smatra se trećom velikom, možda i najsurovijom predrasudom. Pored brojnih karakteristika, koje su zajedničke za rasizam, seksizam i ejdžizam, ovaj poslednji ima jednu specifičnost u odnosu na predhodna dva: ukoliko živimo dovoljno dugo, svi možemo da postanemo njegove žrtve!

Negativan uticaj ejdžizma jasno je vidljiv u tri velike sfere društvenog života:

1. diskriminacija na radnom mestu,
2. neravnopravan položaj u sistemu zdravstvene zaštite;
3. socijalne predrasude i izopštavanje.

Savremeni vrednosni sistem promoviše neke nove ideale poput brzine, moći, uspeha, takmičenja, lepote, zdravlja, a to su sve vrednosti koje se isključivo vezuju za mladost. Kao rezultat toga starije žene i muškarci ostaju uskraćeni u koristima razvoja drustva, naročito stari ljudi u seoskoj sredini.

Ukoliko želite da pomognete nekoj starijoj osobi u Vašem okruženju za pomoć se možete obratiti:

1. Crvenom Krstu Srbije – Program brige o starijima 011/2622-121
2. Caritas Srbije i Crne Gore 011/3616-940
3. Hrišćansko humanitarno udruženje “Hleb života” 011/244 35 40
4. “Čovekoljublje” 011/36 72  970

Samo promene u društvenim stavovima i razmišljanjima, uključujući i stavove i očekivanja starih ljudi od samih sebe, mogu da smanje diskriminaciju i isključenje starih iz društvenih procesa i rezultuju zadovoljenjem njihovih potreba od strane društvene zajednice. Dok se to ne desi, jedinu vrstu institucionalne zaštite od ove vrste diskriminacije pruža Povererenik za zaštitu od diskriminacije kroz institut pritužbe na diskriminaciju na osnovu starosnog doba.