Prijava nasilja - Zašto i kako prijaviti buku u komšiluku

Često se u svom radu susrećem sa osobama koje se plaše da prijave nasilje. Mi (komšije prijatelji, rođaci i poznanici) često imamo saznanja ili verovanja da je neka osoba u našoj okolini nasilnik ili žrtva.

Zašto prijaviti nasilje?

Iako ponekad nismo sigurni naša je dužnost da sve što znamo i u sve što sumnjamo, a tiče se nasilja kažemo državnom organu koji je za to nadležan.

Kad kažem „dužnost“ mislim na zakonsku, ali i moralnu. Znači ne samo da možete pred sudom da odgovarate ukoliko se uspostavi da imate saznanja koja ste držali u tajnosti, nego imate dužnost prema ljudima u svojoj okolini da ih prijavom zaštitite od nasilja ma u kom obliku ono bilo. Imajte u vidu da psihičko često može prerasti u fizičko, ali i jedno i drugo imaju duboke posledice kako na zdravlje žrtve tako i na dobrobit svih osoba u njenoj okolini.

Kako prijaviti nasilje?

Možete pozvati policiju, ili anonimno prijaviti Vašem Centru za Socijalni Rad. Ali takođe možete iskoristiti neku odnevladinih organizacija koje se time bave kako bi žrtva dobila što kvalitetniju pomoć.

Ne brinite!

Nasilje možete prijaviti potpuno anonimno što znači da Vaši prijatelji ne moraju nikad znati da ste upravo Vi odali onu tajnu koju su pokušavali da sakriju.

Prijava nasilja retko rezultira automatskim oduzimanjem dece, razvodom supružnika ili nečim sličnim. Nasilnik i žrtva neko vreme rešavaće svoje probleme uz stručnjake Centra za Socijalni Rad, roditelje nasilnike neko vreme češće mogu da posećuju stručnjaci i da im daju savete kako da uspešno reše svoje probleme, a da deca ne ispaštaju.

Nasilje prijavite i ukoliko sumnjate da osoba Vrši nad samim sobom (više o ovome pročitajte u članu o Autoagresiji -http://www.pravapomoc.rs/recnik/autoagresija-problemi-adolescenata/)

Ne čekajte!

Problemi se neće rešiti sami od sebe, mogu se samo dodatno zakomplikovati, a stručnjaci mogu puno pomoći.

Prijava nasilja- Zašto i kako prijaviti buku u komšiluku

Često se u svom radu susrećem sa osobama koje se plaše da prijave nasilje. Mi (komšije prijatelji, rođaci i poznanici) često imamo saznanja ili verovanja da je neka osoba u našoj okolini nasilnik ili žrtva.

Zašto prijaviti nasilje?

Iako ponekad nismo sigurni naša je dužnost da sve što znamo i u sve što sumnjamo, a tiče se nasilja kažemo državnom organu koji je za to nadležan.

Kad kažem „dužnost“ mislim na zakonsku, ali i moralnu. Znači ne samo da možete pred sudom da odgovarate ukoliko se uspostavi da imate saznanja koja ste držali u tajnosti, nego imate dužnost prema ljudima u svojoj okolini da ih prijavom zaštitite od nasilja ma u kom obliku ono bilo. Imajte u vidu da psihičko često može prerasti u fizičko, ali i jedno i drugo imaju duboke posledice kako na zdravlje žrtve tako i na dobrobit svih osoba u njenoj okolini.

Kako prijaviti nasilje?

Možete pozvati policiju, ili anonimno prijaviti Vašem Centru za Socijalni Rad. Ali takođe možete iskoristiti neku odnevladinih organizacija koje se time bave kako bi žrtva dobila što kvalitetniju pomoć.

Ne brinite!

Nasilje možete prijaviti potpuno anonimno što znači da Vaši prijatelji ne moraju nikad znati da ste upravo Vi odali onu tajnu koju su pokušavali da sakriju.

Prijava nasilja retko rezultira automatskim oduzimanjem dece, razvodom supružnika ili nečim sličnim. Nasilnik i žrtva neko vreme rešavaće svoje probleme uz stručnjake Centra za Socijalni Rad, roditelje nasilnike neko vreme češće mogu da posećuju stručnjaci i da im daju savete kako da uspešno reše svoje probleme, a da deca ne ispaštaju.

Nasilje prijavite i ukoliko sumnjate da osoba Vrši nad samim sobom (više o ovome pročitajte u članu o Autoagresiji -http://www.pravapomoc.rs/recnik/autoagresija-problemi-adolescenata/)

Ne čekajte!

Problemi se neće rešiti sami od sebe, mogu se samo dodatno zakomplikovati, a stručnjaci mogu puno pomoći.

Otisak bebinih stopala

Nema te osobe koja ne padne na kolena kad vidi bebina stopala. "To je nešto najslađe", "Jaoj vidi ta stopala-stopalca" čujem svaki dan uz moje dete. I svi bi nekako da ti osetane taj osećaj, da otisak stopala, sačuvaš, uramiš.

Danas, kažu ljudi to i nije tako teško u prodaji je gomila, kako proizvođači kažu "programa" za uzimanje vernog otiska stopala i samo par hiljada dinara prava sitnica za već izmuzene roditelje.

Zato sam ja odlučila da napravim reklamu za jednu jako jeftinu stvar, a postiže isti ako ne još bolji efekat.

Šta Vam je potrebno:

1. šolja običnog belog brašna;

2. šolja najobičnije soli;

3. i šolja naj najobičnije vode drugačije poznate kao česmovača.

Cena 20-30din, e to je prava sitnica.

Pomešajte so i brašno i dodajte POLA šolje vode, po potrebi malo više. Izmesite dobro testo treba da je gusto, ja sam dodala još kašiku ulja, kažu da je tako testo elastičnije. Kad izmešate ostavite 30min da odstoji u zatvorenoj posudi. Nakon toga podelite u 3-4 kuglice i pritisnite da se spljošti u 1,5cm debljine, pa opet ostavite par minuta.

Ja sam posle trećeg puta shvatila da je najbolje da dete bude u sedećem položaju, odnosno da noga bude što opuštenija. Pritisnite stopalo o testo i gotovo, ako malo i zabrljate, možete izravnati površinu i ponoviti postupak.

Kada dobijete otisak koji želite uključite rernu na 120*C i ostavite par sati da se suši, treba skroz dobro da se osuši da bi Vam dugo trajalo.

Posle možete bojiti ili uramljivati, ja nisam htela i evo kako je meni ispalo. 

 

i ne zaboravite da javite kako je ispalo.

Muškarci kao žrtve nasilja u porodici

Kada pričamo o nasilju u porodici često u glavi imamo slike, žena u mesnicama, pretučene dece, ali retko se setimo našeg rođeka ili prijatelja koji verovatno svakodnevno preživljava nasilje od svoje partnerke ili bliske ženske osobe.

Stereotip o nasilnim muškarcima i pasivnim ženama onemogućio je mnogim muškarcima put do pomoći i podrške u svojoj okolini. Kako svi mi tako i muškarci preživljavaju nasilje u porodičnom okruženju, teško opažaju sebe kao žrtve i zato ostaju uskraćeni za pomoć.

Kao i kod svih drugih vrsta nasilja razlikuju se psihološko, fizičko u koje spada i seksualno. Često se kod fizičkog nasilja pravi razlika između dva tipa: benignog i teškog. U benigno nasilje se ubrajaju postupci poput gurkanja, šamaranja, čupkanja i sličnih postupaka koje verovatno neće prouzrokovati ozbiljniji fizički bol ili neku povredu. Teško nasilje za posledicu uvek ima ozbiljnije pfizičke posledice, ali se u teško nasilje ubraja upotreba oružja (pištolji, noževi i slično) i jedan i drugi tip nasilja podležu sudskim kaznama.

Emocionalno odnosno psihičko nasilje čini ponašanje koje ima nameru da posrami, unizi, zastraši ili ponizi drugu osobu. Primeri se kreću od vikanja do uvreda ali i ograničavanja kontakta sa drugim ljudima (porodicom i prijateljima). Ovakva vrsta nasilja često je praćena fizičkim nasiljem.

Šta statistika kaže, ko su muškarci žrtve nasilja:

1. Mlađi muškarci,
2. Vanbračni partneri,
3. Muškarci koji su u čestom konfliktu i u drugim segmentima života (posao, prevoz...),
4. Oni koji su u procesu promene (smanjenje prihoda, gubljenje posla, prekovremeni rad i slično).
5. Sa različitim poteškoćama (različiti stepeni i oblici invalidnosti ihendikep-a)

Važno je napomenuti da stepen obrazovanja i visina prihoda nisu u neposrednoj vezi sa mogućnošću trpljenja nasilja. Pa tako i direktori mogu biti žrtve nasilja od stane žena koliko i njihov zaposleni. Ono što je pak utvrđeno je da i žrtve i nasilnici imaju zabeležen niži nivo samopoštovanja.

Važno je znati:

• Nesuglasice su sastavni deo svake bliske veze ipak sa besom, ljutnjom i krivicom morate se suočavati na vreme kako nebi došlo do psihološkog i/ili fizičkog nasilja.
• Ako posumnjate da je neko Vama blizak trpi nasilje,pružite podršku. Pokušajte da ne osuđujete tu osobu i jasno toj osobi stavite da znanja da nije sama i da situacija u kojoj se nalazi nije niti jedinstvena niti bezizlazna.
• Za sebe ili za druge potražite profesionalnu (psiho-socijalnu)pomoć – onu koju obezbeđuju psiholozi, porodični terapeuti i socijalni radnici (pozovite Vaš Centar za socijalni rad i raspitajte se da li nude uslugu porodične terapije).

Gde muškarac koji trpi nasilje može naći pomoć:

•  
  1. Policija – prijavite svaku vrstu nasilja (ukoliko I ne bude došlo a zatvorske kazne nakon prvog sukoba, važno je da svaka povreda, bilo psihička bilo fizička ostane registrovana u policijskim dosijeima);
  2. Centar za Socijalni Rad (slobodno potražite podršku stručnjaka, oni su dužni da Vam pomognu);
  3. Prijatelji i rodbina (ne oklevajte da se poverite svojim prijateljima, iako ste muškarac, Vaša okolina sigurno sumnja kroz šta prolazite i verovatno Vam mogu i pomoći).
  4. Organizacije civilnog društva (profesionalnu ali i svaku drugu vrstu pomoći mogu Vam pružiti i neponati poput sveštenika lokanle crkve, humanitarnog radnika nekeorganizacije I slično)

Ženski problemi

 

Nedavno provedeno vreme u jednoj bolnici na odeljenju „patologija trudnoće“ naučilo me je da žene u stvari ne pričaju o svojim problemima.

Sve je počelo kada je u pola noći jedna mlada devojka zakukala na hodniku bolnice, nekoliko momenata pre toga morali su da joj izvrše kiretažu (kako god da se to stručno zove) odnosno da iz njenog tela uklone ono što joj je ostalo nakon spontanog pobačaja.

Slušale smo kako jeca i govori „Nisam uspela, sve sam razočarala, nikada neću biti majka“i sve smo bile neme iako smo gotovo sve kroz to prošle. Ležale smo zakovane za svoje krevete i niko nije rekao „Znam kako ti je i ja sam prošla kroz isto“.

Uskoro je zaspala skrhana tugom, a mi smo počele da pričamo i sve smo imale po nešto da kažemo. „Moja najbolja drugarica se osećala isto“, „Meni je bilo najgore nakon prvog pobačaja“, „... i sada pomislim na to kako bi moja Ivana imala starijeg brata“, setila sam se kako mi je mama pričala o porodičnoj prijateljici koja je prošla kroz istu tragediju ali mi je tek nedavno priznala da se i njoj isto desilo.

 

I sad mislim, sve žene koje znam provode sate na telefonu, uzduž i popreko gotovo o svim temama pričaju sa najboljim prijateljicama uz kafu, a onda dođe dan kada ona osvane u crnoj hronici isprebijana od muža, a da najbolja drugarica o tome nije ni slutila.

 

Takve smo mi žene, rastužuju nas sudbine telenovela, plačemo tokom filmskih drama ali smo često ne spremne da prigrlimo život onakav kakav jeste da budemo iskrene prema sebi i prema drugima i javno kažemo svima „... i ja sam imala sličnu situaciju dete mi je bilo jako bolesno“, „dozvolila sam mu da me zlostavlja...“. To nije važno samo da bi imale o nečemu da pričamo već je važno da damo primer kako smo se sa problemom izborile: „Dete mi je bilo jako bolesno  ali onog trenutka kada sam pomislila da će nestati iz mo života odlučila sam da se borim svim silama, presrela sam sve kardiologe u našoj bolnici, otišla sam u Beograd, potražila dobrog hirurga preko interneta i zamolila ga da pomogne mom detetu“. Ili „dozvolila sam muškarcu da me zlostavlja, ali sam nakon godinu dana svatila da se on posle prvog šamara nije promenio i shvatila da ne želim da čekam da se on promeni, sama sam napravila svoj život boljim tako što sam otišla od njega.“

 

Žene pričajte o svojim iskustivma i pre nego što se u svoja četiri zida izborite sa problemom. „Ja imam problema da zatrudnim, plašim se da nikada neću imati svoje dete“. „Moje dete ima poteškoće u učenju, a ne znam kome da se obratim za pomoć“. Ali ne zaboravite, kad imate neki problem ne obraćajte se samo svojim prijateljima, pomoć potražite i od stručnih osoba. Za Vas su napravljene mnoge nevladine organizacije, za vas postoji pomoć centara za socijalni rad, a ako ne znate gde da se obratite pišite nama, jer PRAVA POMOĆ će Vas uputiti na pravu adresu i pravom stručnjaku.

Surogat majke se rađaju u Srbiji

U današnje vreme neplodnost je veoma česta pojava. Međutim, najveći problem čine posledice koje proizilaze iz neplodnosti, kao što su svađe među partnerima, razvodi pa i ozbiljni psihološki poremećaji koji sve to prate.

Poremećaji nastaju zbog nemogućnosti ostvarivanja roditeljske uloge, a jaka želja kod većine osoba je da se ostvare kao roditelji i da svoja iskustva prenesu drugim generacijama ostaje neostvarena.

Parovima u današnje vreme preostaje samo da pokušaju sa usvajanjem (mada to često nije ostvarivo zbog malog broja dece podložnih za ovo sistemsko rešenje) ili da potpuno izgube nadu u to da će biti roditelji. To je pretpostavimo jedan od glavnih razloga za uvođenje surogat majki naš sistem socijalne zaštite.

Surogat majka je ona žena koju nosi i donosi na svet dete umesto neke osobe, koja to iz različitih razloga nije u stanju da uradi (neplodnost, zdravstveni problemi, a u nekim zemljama i pol osobe). Surogat majka može nositi dete koje je veštačkom oplodnjom napravljeno od jajne ćelije i spermatozoida drugih osoba, ali takođe može donirati i svoju jajnu ćeliju. Kada se dete rodi ona predaje dete njegovim roditeljima i odriče se svake brige o detetu.

Prva in vitro oplodnja obavljena je u Engleskoj 1978, a do danas je na svet donešeno ppreko 2 miliona dece od strane surogat majki.

Surogat majke širom sveta uglavnom moraju da ispunjavaju iste uslove da budu između 18 i 35 godina stara i da ima jedno ili više svoje dece. Ukoliko je potencijalna surogat majka udata, njen suprug mora da da pismeno odobrenje za ovakav postupak. Još jedan ključan element je da surogat majka ne sme da ima kriminalnu prošlost, a mora i da dokaže moralnu i psihološku zrelost kao i fizičko dobrostanje.

Odnos surogat majke i para za koji donosi dete može da bude veoma različit. Neki parovi se zbliže sa surogat majkama pa odluče da bude deo detetovog života, dok neki preferiraju da izbegnu svaki dalji kontakt. Širom sveta se uglavnom dešavalo da surogat majka nakon rođenja pokuša da povrati starateljstvo nad detetom međutim, to se uglavnom zakonski onemogućuje. Zato je dobro da sve uključene strane dobro razmotre i porazgovaraju otvoreno o svim opcijama, ovo se često obavlja uz prisustvo psihologa ili socijalnih radnika.

Surogat roditeljstvo pokreće brojna etička pitanja, jer je širom sveta dolazilo do brojnih zloupotreba, te nam ostaje da vidimo hoće li naše zakonodavstvo kvalitetno obraditi sve mogućnosti, a još više hoće li bar jedan zakon biti dosledno primenjivan u praksi.

POZITIVNA KORUPCIJA ili kako se odužiti medicinskom osoblju za sav uloženi trud

Pre svega moram da počnem sa izjavom da sam izrazito protiv svakog vida korupcije, bilo da je reč o davanju novca, dobara ili usluga, ali sa druge strane ono što sam nedavno shvatila je da naš narod prosto ne shvata koncept ne davanja dodatne naknade doktorima nakon pregleda, lekarskih konsultacija, a po najviše operacija.

Kako sam 9 meseci bila pred porođajem neborjeno puta se potegla tema o tome da li na vreme „obezbediti“ lekara, anesteziologa, babicu odnosno da li platiti nakom da korektno uradi posao za koji je već plaćen. Revoltirana sveopštim mišljenjem da neću naići na korektnu uslugu ukoliko ne potplatim lekare na vreme, odlučila sam da za ovaj čin ne dam nijednom licu bilo kakvu naknadu. Na moju sreću sve je prošlo bez komplikacija, ali sam boravkom u bolnici shvatila da ne samo da doktori povremeno očekuju dodatnu naknadu za svoj rad, nego isto očekuju i pacijenti.

Na primer: devojka sa rizičnom trudnoćom koju sam upoznala imala je zakazan termin porođaja i pored toga što joj je doktor otvoreno rekao rezultate i zakazao termin kako ne bi doveo dete u opasnost, devojka je pozvala svoju porodicu koja je donela novac lekaru. Po meni postupak je bio potpuno besmislen, po njoj potpuno opravdan i na moje veliko iznenađenje i ona je otišla zadovoljna i smirena na operaciju.

Kako je došlo do toga stvarno ne razumem, ali mi je sada potpuno jasno da su ljudi u Srbiji saglasni sa tim da doktori zaslužuju „dodatni podsticaj“ za posao za koji su već plaćeni i to do te mere da se i privatnim lekarima i stomatolozima nosi taj dodatni podsticaj - mito. I tu očigledno nema nazad! Pored svih argumenata, ljudi prosto ne odustaju od toga da podplaćuju lekare i drugo medicinsko osoblje i onda mi ostaje pitanje zašto ne izvući maksimum iz takve situacije.

Naime došla sam do podataka da ljudi jednu operaciju najmanje vrednuju kao 1000eura, na žalost cena raste često sa životnom ugorženošću pacijenata, a ne retko i na konto materijalnog stanja (ili što stara poslovica kaže „ovce su za šišanje“).  Sa druge strane lekarske konsultacije se vrednuju kafom, čokoladama, viskijem...

E sad boravkom u bolnici videh pregršt stvari koje mogu usrećiti doktore i ostalo medicinsko osoblje, a čija vrednost je u tom opsegu (od vrednosti kafe i pića preko 1000 eura pa na dalje), kao što je na primer renoviranje kupatila, obezbeđivanje rasvete, računara, specijalizovanih računarskih programa, a da ne spominjemo svakodnevno potrebnu medicinsku i nemedicinsku opremu (setimo se nestanka anestetika u Kliničkom Centru Vojvodine i sličnog). U krajnjem slučaju 200gr kafe vredi kao pakovanje WC papira ili nekog sanitarnog sredstva pa i za konsultaciju možete nagraditi medicinski kolektiv.

Da je to korupcija, potpuno sam svesna, ali sam svesna i toga da ako ne možemo da promenimo sveopšte stanje svesti hajde onda da iskoristimo maksimum iz okavkog haosa u koji smo upali.

I zato Vas pitam da li je bolje da sa tih naših 1000eura obezbedimo nove patike ili eksurziju sinu nekog doktora ili da usrećimo mnogo više ljudi koji se svakodnevno staraju o našim životima?

Ja ću se ljudima kojima sam zahvalna za moj porođaj i oporavak odužiti ovim tekstom, odnosno javnom pohvalom njihove stručnosti (uključujući svo osoblje od lekara, medicinskih sestara pa do svog ne medicinskog osoblja koje se staralo o nama).

VRTEŠKA ZA KREVETAC – stimulišite razvoj bebe

Vrtešku čini niz figurica, najčešće životinjica, koje vise na kanapima, kreću se u krug, a često im se dodaju muzika i svetlo.

Boje, pokretni delovi uz svetlosne efekte značajno mogu uticati na razvoj vida vašeg deteta, ali i na mentalne kapacitete koje će u budućnosti ispoljiti. Muzika koja se dodaje ovim vrteškama može služiti smirivanju deteta pred spavanje, razvoju slušnih kapaciteta, a sve više se veruje da pravi odabir muzike (klasična muzika poput Mocartovih dela) može povećati inteligenciju vašeg mališana.

 

RAZVOJ VIDA

Za novorođenčad je jako značajna stimulacija vida kako bi se što bolje razvila mogućnost opažanja. Za one najmlađe bitni su kontrasti (najbolje reaguju na crno-bele kombinacije). Nakon drugog meseca bebama postaju značajne jarke boje i opet veoma su značajni kontrasti u kombinacijama (crveno-zelena, plavo-žuta). Pored boja bitni su i pokreti, zato neke vrteške imaju delove koji se okreću, podižu i spuštaju. Takođe je važno da sve figurice budu usmerene ka detetu, jer će tako privlačiti pažnju.

 

RAZVOJ SLUHA

Veliki broj ljuljaški imaju opciju puštanja zvuka. Neke imaju isključivo brze melodije, dok druge puštaju spore, umirujuće zvuke i pogodne su da umire bebu pred spavanje. Zvuci su svakako pogodni za razvoj veza između neurona (odnosno podstiče postizanje punog potencijala vašeg deteta) zato vodite računa da Vaše dete ne stimuliše samo jedna melodija, jer dete može razviti problem sa uspavljivanjem bez te melodije. Razmislite, možda ćete najviše postići ukoliko vaša vrteška nema opciju puštanja zvuka, a Vi svakodnevno puštajte primerene melodije sa svog muzičkog uređaja (za uspavljivanje se preporučuju kompozicije Baha, Bramsa, Čopin-a, Debisija, Hajdn-a, List-a, Šubert-a, Šuman-a i Čajkovskog). Pored primerene melodije, važno je da vodite računa i o jačini zvuka (muzika srednje jačine ili tiha, biće najpogodnija – ukoliko vaše dete počinje da bude nervozno ugasite melodiju na neko vreme). Naravno ne zaboravite da se opustite uz vaše dete i svakodnevno pevušite, tako će vaše dete brže učiti nove reči.

 

RAZVOJ DRUGIH POTENCIJALA

Vrteške za krevetac su odlične za razvoj motornih veština (pokreta), jer će uskoro Vaše dete pokušavati da dosegne (uhvati ili udari) figurice ispred, čime će istezati i naprezati svoje male mišiće. Takođe možete davati imena raznim figuricama i opisivati ih, kako bi što pre počeli da uče pojmove.

 

JOŠ VAŽNO

Kada Vaša beba dovoljno naraste (počne da se uspravlja) i vrteška joj se nađe na dohvatu ruke, onda je vreme da je sklonite ili pomerite (zakačite za plafon ili slično). Vrteška svo vreme mora biti udaljena minimum 30cm od deteta. Vrteška treba da stimuliše razvoj vašeg deteta do 6 meseca, nakon toga počnite da ulažete u igračke koje će se nalaziti na dohvatu ruke (plišane igračke, pokretne igračke od različitih materijala i slično).

 

NAPRAVITE SAMI

Vrtešku nije teško samostalno napraviti. Figurice možete napraviti sami ili iskoristiti već postojeće, kao i sam ram na koji ih možete zakačiti. Ne strahujte ako vaša vrteška nema mehanizam koji će je pokretati, iskoristite igru svetla kako bi simulirali pokrete vrteške.

Ukoliko je sami napravite, možete je napraviti tako da je možete šetati iznad kreveca, stola za presvlačenje, prostora za igru i slično.

Prednosti ovakve vrteške je to što joj vremenom može te menjati figurice (pogodne za određeni period), vremenom vaše dete neće postati zavisno od jednoličnih melodija ili oblika. Ako vi budete birali elemente nećete ni premalo ni previše stimulisati vaše dete. DA, postoji opasnost od preteranog stimulisanja – ako vaše dete navikne na jednu melodiju, stalne pokrete i figurice jarkih koje vibriraju ispred njegovih/njenih očiju realnost može izgledati dosadno i izazivati napetost (iz istog razloga stručnjaci preporučuju izbegavanje upotrebe TV uređaja do detetove 4. godine).

Što bolje stimulišete vaše dete ovim ili sličnim igračkama, poboljšavaćete razvoj svog deteta, pa i pored nekog oštećenja, Vaše dete može izbeći hendikep.

Pogledajte u nastavku, kako sam ja iskoristila svoje umeće, već postojeće šaglone (ukupno 400din). 

Vaspitanje dece kroz igru

Svi roditelji znaju da dete moraju svakodnevno korigovati kako bi se ono lepo ponašalo, ono što retko koji otac i majka znaju je da daleko lakše lepo ponašanje svog deteta mogu postići pohvalama. Ako pročitate ovaj tekst do kraja videćete koji je najbolji način da kod vašeg deteta postignete ponašanje koje želite.

 

NAPOMENA: Naš je najiskreniji savet da mesec dana (a možete i do tri meseca) vežbate ovu metodu svakodnevno i isključivo po ovim pravilima. Posle ovog perioda sigurno ćete uvideti odlične rezultate koje ova metoda postiže kod vašeg deteta i biće Vam lako da nastavite po pravilima koje Vam preporučujemo dole u nastavku teksta.

           

Da biste naučili kako da pravilno vaspitavate svoje dete, potrebno je da prvo naučite veštinu koju zovemo “pozitivno obraćanje pažnje”. Pozitivno obraćanje pažnje na ponašanje vašeg deteta dok se ono igra uključuje sledeće:

1. Izaberite neko vreme u toku svakog dana koje će biti vaše “specijalno vreme za igru” sa detetom. To može biti tokom jutra na primer pre odlaska u školu, ili nakon škole ili večere. Treba da izdvojite minimum 20 minuta svakog dana i odrediti ga kao vaše specijalno vreme sa detetom. Ne morate izdvajati određeno vreme svakog dana da bude to specijalno vreme za igru. Umesto toga,  izaberite ono vreme svakog dana tokom kog izgleda da vaše dete uživa da se igra samo. Tada prekinite ono što ste radili do tog trenutka i pridružite se detetu u njegovoj igri, prateći uputstva koja slede.
2. Veoma je važno da nijedno drugo dete nije uključeno u vaše specijalno vreme sa detetom! Ukoliko imate drugu decu u porodici, ili pustite vašeg supruga/u da pazi na njih dok se vi igrate sa jednim detetom, ili izaberite ono vreme u kom znate da je najmanje verovatno da će vas druga deca uznemiravati.
3. Ukoliko ste ustanovili određeno “specijalno vreme za igru” svakog dana, tada kada to vreme dođe jednostavno recite detetu “ Sada je naše specijalno vreme da se igramo zajedno. Šta želiš da radimo?” Ne zaboravite: dete treba da izabere aktivnost. U ovom vremenu ne bi trebalo gledati televiziju. Svaka druga aktivnost je u redu. Najbolje bi bilo da Vaš postupak izgleda spontano, jednostavno priđite svom detetu dok se ono igra samo i upitajte da li možete da mu se pridružite. Ukoliko Vam igra ne izgleda interesatno pokušajte da zanemarite taj osećaj jer je jako važno da ne da preuzmete direktnu kontrolu nad igrom – dete je to koje bira.
   
4. Opustite se! Neobavezno posmatrajte nekoliko minuta šta vaše dete radi, a onda se uključite tamo gde vam se čini da je prikladno. Nemojte pokušavati da provedete ovo specijalno vreme sa detetom kada ste uznemireni, veoma zauzeti ili očekujete neke obaveze (planirate da hitno odete iz kuće, očekujete goste i slično), pošto će vam misli biti preokupirane drugim stvarima i kvalitet pažnje koju posvećujete detetu biće veoma loš.
5. Pošto ste posmatrali vaše dete, glasno opišite šta ono radi. To pokazuje vašem detetu da mislite da je njegova igra zanimljiva. Drugim rečima, povremeno ispričajte priču o igri vašeg deteta. Mlađa deca u ovome zaista uživaju. Sa starijom decom takođe treba da komentarišete igru, ali u manjoj meri nego sa mlađom.
6. Ne postavljajte nikakva pitanja i nemojte ništa da komandujete!!! Ovo je od ključne važnosti! Izbegavajte da ispitujete dete kad je god je to moguće, pošto je to najčešće nepotrebno i remeti detetovu igru. U redu je da postavite pitanje da razjasnite kako se vaše dete igra u slučaju da niste sigurni šta ono radi. U svakom drugom slučaju izbegavajte pitanja. Takođe, ne komandujte detetu, ne dajte mu uputstva i ne pokušavajte ništa da naučite dete dok igra traje. Ovo je specijalno vreme deteta da se opusti i uživa u vašem društvu, ne vreme da ga učite ili preuzmete njegovu igru.
7. Povremeno, uputite vašem detetu neku pozitivnu rečenicu odobravanja, pohvalite ga ili dajte pozitivan komentar o tome šta vam se sviđa u njegovoj igri. Budite precizni i iskreni, nemojte mu prekomerno laskati. Na primer: “Sviđa mi se kada se ovako dobro igramo”, “Zaista uživam u našem zajedničkom specijalnom vremenu za igru” ili “Vidi kako si to lepo napravio...” . to su sve pozitivni odgovarajući komentari. Ukoliko vam je potrebna pomoć da smislite ove rečenice, pogledajte listu dole gde je prikazano nekoliko načina kako da pokažete odobravanje vašem detetu.
8. Ukoliko vaše dete počne da se loše ponaša, jednostavno okrenite glavu i gledajte negde drugo par minuta. Ukoliko se takvo ponašanje nastavi, recite detetu da je vaše specijalno vreme završeno i izađite iz sobe. Recite detetu da ćete se igrati kasnije kada se bude lepo ponašalo. Ukoliko dete počne da se ponaša jako rušilački, da remeti i vređa tokom igre, disciplinujte ga.  
9. Svaki roditelj treba da provede 20 minuta sa detetom u ovom specijalnom vremenu za igru. Tokom prve nedelje, pokušajte da to činite svaki dan ili bar 5 puta nedeljno. Posle te prve nedelje, pokušajte da imate specijalno vreme najmanje 3 – 4 puta nedeljno. Kasnije bi trebalo da nastavite ovo specijalno vreme neodređeno.

Ovaj program je lako čitati, ali ga nije lako sprovesti!!! Mnogi roditelji greše tokom nekoliko prvih “vremena za igru”, obično previše komandujući, postavljajući previše pitanja ili tako što ne daju dovoljno pozitivnih komentara detetu. Nemojte brinuti ukoliko napravite takvu grešku („Ko učini grešku, a ne ispravi je - čini dve greške“). Zato, sledeći put se više potrudite da unapredite vaše veštine “pažnje” prema svom detetu.

 

 PREDLOZI ZA POZITIVAN ODGOVOR I ODOBRAVANJE VAŠEG DETETA

 

Znaci odobravanja koji se ne govore:

• zagrlite dete
• potapšajte ga po ramenu ili pogladite po kosi
• nežno mu dodirnite kosu
• postavite ruku oko deteta
• smešite se
• blago ga poljubite
• podignite palac u znak odobravanja
• namignite

 

Znaci odobravanja koji se govore:

• “Sviđa mi se kada ti...”
• “Lepo je kada ti...”
• “Ti si sigurno velik dečak/devojčica kada...”
• “Sjajno je bilo to kako si ti...”
• “Odlično urađeno!”
• “Baš ti lepo ide!”
• “Sjajno!”
• “Super!”
• “Fantastično!”
• “Oh, ponašaš se kao odrastao kad...”
• “Znaš, pre 6 meseci nisi mogao to da uradiš tako dobro kao sad, zaista brzo rasteš!”
• “Prelepo!”
• “VAU!”
• “Sad kad kažem mami/tati (nekoj bitnoj osobi za dete) kako lepo ti...”
• “Kako je to lepo...”
• “ Sve si to sam uradio...., svaka čast.”
• “ Pošto si se tako lepo ponašao, ti i ja ćemo...”
• “ Veoma sam ponosan/na na tebe kada ti...”
• “ Uvek uživam kada mi....kao sad”

 

PAŽNJA

1. Uvek što pre pokažite vaše odobravanje. Ne čekajte! Dete nagradu (u vidu odobravanja rečima ili nežnošću) mora primiti odmah po učinjenom delu kako bi naučilo lepo ponašanje.
2. Uvek budite precizni u tome šta vam se dopada, kako bi detetu bilo jasno.
3. I najvažnije od svega: Nikad ne dajte komplimente sa tonom prebacivanja kao što su “Bilo je i vreme da spremiš svoju  sobu. Zašto to nisi mogao ranije?!!”

Neću da budem srpska majka! – posvećeno 8.Martu 2011.

Ne zato što je ta pozicija već zauzeta od strane Cece i njoj sličnih, nego zato što to svakako  nije zavidna pozicija.

 

Srpska majka je otirač – svome mužu, svojim roditeljima, svojoj deci i drugim bližim i daljim srodnicima. Služi da trpi sve, da pokorno sluša, da teši, da uvek razume i pre svega da uvek bude dostupna da pruži pomoć i podršku.

Sprska majka nije osoba koja koja ima mišljenje, i ako ima ona se ne pita. Ona je tu da usluži (hirovima, zahtevima, nalozima...) i posluži (pivo, rakiju i ponekad hranu).

 

Dužnost srpske majke je da nariče i to ne za pare po sahranama, nego nad svojom i tuđim sudbinama kad god je to moguće. Njeno nije da bude srećna, a nesreća počinje prvim gubitkom u životu. Bilo da se radi o roditeljima ili veoma bliskom dalekom srodniku, dužnost srpske majke je da nakon velikog gubitka doživotno žali. A to po mogućstvu to treba pokazati i crninom, nedeljnim odlaskom na grobno mesto, a u poslednje vreme dužnost joj je i česti odlazak do crkve, ne bi li zapalila sveću.

 

„Ćuti i trpi“ je jedini moto kojim treba da se vodi. Na primer saveti koje sam dobila i stalno dobijam od svoje majke su „Bolje je s’ đavolom tikve saditi, nego se sa profesorom (nadređenim) inatiti“, a savet za srećan brak se uglavnom svodi na nešto tipa „nikad namoj da dozvoliš da te suprug vidi neraspoloženu“. Drugim rečima uviđavnost treba da bude drugo ime svake srpske majke, ti treba da razumeš, boljke svih ujaka, stričeva i komšija, sve od čukljeva do otvorenih rana, od pipkanja komšinica, povremenog posezanja za čašicom do povremenog posezanja i pipkanja male dece.

 

Ovakvo nepoštovanje srpske majke ne zaustavlja se u našem najbližem okruženju. Što je i logično, jer ako te ne poštuje tvoj muž, onda nikako ne možeš zahtevati od svog šefa poštovanje, a kamoli od sopstvene države (koja joj duguje svu tu silnu požrtvovanost ljudima u njenoj okolini). Država se nije postarala da se žena lakše zaposli, da dobije zaradu na konto svog učinka, a jednaku svojim kolegama. Povrh svega zakonima koji važe isključivo nakon porođaja pokazuje i dubok prezir prema majkama uspešnim kako na privatnom tako i na poslovnom planu.

 

A što bi nas iko i poštovao, kad uglavnom same ne poštujemo sebe. Ćutimo i trpimo to što nam voljeni ne poklanjaju pažnju ni jednog jedinog dana u toku godine koji je posvećen nama.

Zašto, kada i kako reći detetu da je usvojeno

ZAŠTO! Pre ili kasnije dete će svakako saznati. Od prijatelja, rođaka, komšija ili njihove dece, pa i raznih dokumenata na koje može naići tokom života.

Šta to radi moj tinejdžer - seksualni razvoj adolescenata

7-9            Počinju da se razvijaju fizičke karakteristike odraslih osoba (povećavaj se grudi kod devojčica, genitalije kod muškaraca, javljaj se prve stidne dlačice i pojavljuje se jak lični miris). 

           Biraju prijatelje gotovo isključivo istog pola.

Prepoznaju nelagodnost odraslih i sve manje postavljaju pitanja o seksualnosti, ali traže informacije iz drugih izvora poput vršnjaka i medija. Razumevaju stereotipe o ulozi polova. Mnogi seksualno eksperimentišu sa istim polom. Više razumevaju svoj pol i razvoj tela u skladu sa tim. O seksualnom odnosu se pričaju kao o nečemu što ih može dovesti do nevolje ili im može ukaljati ugled.

 

9-12        U ovom periodu mladi sve više sebe doživljavaju kao odrasle u svakom smislu. Intenzivno se javljaju seksualne fantazije i snovi. Javlja im se svest o seksualnosti i razmatraju načine kako da je ispoljavaju. Zabrinuti su o tome šta je „normalno“ (masturbacija, vlažni snovi...). Donose se prve moralne odluke vezane za prihvatanje masturbacije i razne nivoe seksualnog odnosa (od maženja do samog čina).  Kod većine se javlja odlaganje ili uzdržavanje od seksualnog čina i eksperimentisanje u seksu bez stupanja u odnos. Javljaju se prve uzajamne masturbacije, a kod nekih i oralan seks (za koji većina mladih veruje da nije pravi seksualni čin).

Oko 12-te godine devojčice postaju potpuno biološki spremne za reprodukciju a dečaci za oplodnju dok psihološke promene traju i posle 20-te godine.

Česti su izlivi emocija, povećano je preuzimanje rizika, kršenje pravila, eksperimentisanje i javljanje želje za uzbuđenjima i novim osećajima.

 

13-17  Sve je veća zainteresovanost za seksualnost i seksualnu privlačnost, raste zainteresovanost za suprotni pol i često ulaze u kratkotrajne veze koje su praćene snažnim emocijama ljubavi i strasti. Adolescenti imaju snažan poriv za intimnošću. Često je eksperimentisanje u seksu, a naročito se povećava kada vide da se i njihovi vršnjaci seksualno aktivni.

Planira se ali se odluke donose impulsivno i ishitreno pa je verovatno stupanje u prve seksualne odnose.

Intenzivno se pojavljuju sumnja u sliku o sebi, fizički izgled i seksualnost. Pojavljuje se stid, skromnost, težnja za privatnošću, masturbacija i seksualna radoznalost. Pojačane emocije tuge i emocionalnog povlačenja.

Imaju kapaciteta da nauče o uspostavljanju zrele, intimne i dugotrajne veze.

Spoznaju svoju seksualnu orijentaciju (važno za osobe koje teže istopolnim partnerima ili sebe doživljavaju u suprotnosti sa njihovim fizičkim karakteristikama -  LGBT populacija).

 

18+     Ulaze u dugotrajnije intimne veze koje uključuju seksualni odnos. Razumeju svoju seksualnu orijentaciju iako se i dalje mogu upuštati u eksperimentisanje.

Iniciranje seksualnog odnosa, ali češće uslovljeno planovima za budućnost. Mogućnost odlaganja zadovoljstva.Više spoznaju sebe pa stiču mogućnost da vide kako svoje tako i tuđe emocije. Brine se za druge i teži stvaranju ozbiljniji veza.

 

Posebnu pažnju je potrebno posvetiti mladima koji su imali seksualno prenosive bolesti ili trudnoću; mladima koji imaju neko mentalno oboljenje jer mogu biti podložnija rizičnom ponašanju i pomiskuitetu; takođe mladima koji imaju neko hronično stanje/obljenje ili fizičku/psihičku invalidnost jer se njihove potrebe često previđaju; i naravno mladima koji su pripadnici LGBT populacije zbog moguće izražene osude okoline. Važno je da znate kada, kako i gde da uputite mladu osobu da zatraži pomoć ukoliko je već seksualno aktivna, ili je u takvom okruženju, mladi koji mogu biti podložni zloupotrebama, itd.

Mlade osobe koje su imale loša iskustva u detinjstvu praćene nedostatkom intimnosti i ljubavi često teže da stupljanju u seksualne odnose.

Šta to radi moje dete? - seksualni razvoj do sedme godine

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Ako ste se juče šokirali nekim postupkom Vašeg deteta, proverite danas da li je to možda sasvim normalno.

Od 12 do 20 meseca deca (i dečaci devojčice) svesno počinju da istražuju predeo svojih polnih organa, a dečaci čak mogu otkriti kako da stimulišu erekciju.

 2 god: Javlja se svest o postojanju vlastitih polnih organa. Pokazuje interesovanje za svučene ljude. Postavlja pitanja o majčinim grudima. Ima interesovanje o odnosima majka-dete (pa se i devojčice i dečaci igraju sa lutkama pretvarajući se da su im roditelji). Zadovoljstvo (rasterećenje tenzije) pražnjenjem bešike i debelih creva razvija interesovanje predeo genitalija. Deca u ovom periodu vole kada su golišava, kao i da na razne načine stiču saznanja o stvarima (lizanjem, trljanjem, dodirivanjem i slično). Krajem druge godine počinju prve seksualizovane igre – dečaci i devojčice istražuju tela dece suprotnog pola i igraju igru „mama i tata“.

Ukoliko se izolacija deteta koristi kao kazna, ono može razviti ustaljen obrazac samostimulacije (traženjem rasterećenja u predelu oko genitalija).

3 god: Razvija se polni identitet i svesnost o tome kom polu pripada. Javlja se zainteresovanost za ženske grudi. Postavlja pitanje odakle dolazi beba, ali većina ne razume odgovor da beba raste u majci. Pokušava da ponovo proživi rano detinjstvo sisajući prst i vraćajući se na ranije faze govora. Kasnije tokom treće godine biološki se pojačava osećaj tenzije i težnja za rasterećenjem (sisanjem palca, čačkanjem nosa, žvakanjem kose ili odeće, masturbacijom ili tikovima). Javljaju se prva osećanja ljubomore i zaljubljenosti u starije osobe. Seda u krila i traži druge nežnosti od starijih osoba, zato je veoma bitno da nauče prema kome se na koji način pokazuju nežnosti kako decu neko ne bi zloupotrebio.

4 god: Pokuazuje deci suprotnog pola svoj polni organ; igra „pokaži mi šta imaš“ je normalna u ovom periodu. Počinju više da pokazuje nežnost kroz ljubljenje, maženje i svlačenje. Interesuje se za pupak. Voli da upotrebljava reči na koje odrasli reaguju sa negodovanjem, (važno je znati da deca ružne reči koje izgovaraju ne verovatno uopšte ne razumeju). Interesuje se za tuđa kupatila i gledanje drugih prilikom uriniranja. Postavlja pitanja o telesnim funkcijama i priča sa drugom decom o vršenju nužde ili vrši nuždu pred drugom decom. Kada su pod stresom mogu se vratiti na ranije faze za rasterećenje tenzija te dodirivati svoje genitalije ili masturbirati. Dovoljno su odrasli da ukoliko žele čuju prva objašnjenja o začeću i rađanju, ali prilagođenim rečnikom.

5 god: Opaža seksualne razlike odraslih i dece istog i različitog pola. Moguća je masturbacija ili pokušaj seksualnog odnosa kao i simulacija trudnoće kod devojčica. Začeće, rađanje, smrt i život posle smrti postaju omiljena tema. Sada je najbolje da se postave jasna pravila za načine oslobađanja tenzije i oblika pokazivanja nežnosti bez nabacivanja krivice, sumnje ili straha. Javlja se stid/sram te manje učestvuju u seksualizovanim aktivnostima (poput igre „pokaži mi šta imaš“,  istraživanja privatnih delova tele i sl.). Interesuje se i dalje odakle dolazi beba i zadovoljno je odgovorom „iz stomaka“.

6 god: Postaje centar svog sveta, želi samo da pobeđuje i bude voljen u društvu. Počinje da postavlja mnogobrojna pitanja o seksulanim razlikama polova i funkcijama genitalija, posmatra drugu decu, ali i kritikuje golišavost i masturbaciju. Može se desiti da oblači odelo suprotnog pola. Želi detaljnija saznanja o začeću, porođaju seksualnom odnosu i sličnom (ove teme ne treba izbegavati ali objašnjenja treba prilagoditi uzrastu deteta) i mogu se igrati igara sa temom doktora. Moguće je da dođe do penetracije kroz igru sa vršnjacima, bilo masturbacijom, analnim ili vaginalnim putem, bitno je da ovu želju za prvim seksualnim eksperimentisanjem ne zloupotrebi neko iz okruženja.

7 god: Postaje sramežljivije i ima povećanu potrebu za privatnošću. Razume da ga niko ne sme dodirivati ako mu je to neugodno. Manje se zanima za seksualnost. Zadovoljno je odgovorom da dete nastaje iz dva semena: očevog i majčinog. Povezuje promene u trudnoći sa dolaskom bebe i razume da je stare žene ne mogu imati. Vlada pojmovima poput delova polnog organa i njihovih produkata, ali ne toliko da bi imalo kompletnu sliku.

Napomena:

Odgajatelje često brine kada deca pokažu neku vrstu seksualnog ponašanja, kao što je dodirivanje tuđih intimnih delova tela, zato je važno da znaju da ova ponašanja nisu neobična tokom ranog detinjstva. Većina ovakvih „igara“ je prouzrokovano dečijom znatiželjom i ne treba da ih brinu. Ipak, u većini slučajeva ova tipična seksualna igra i eksperimentisanje se dešava:

-          Među decom koja se dobro poznaju i redovno se igraju;

-          Između dece koja su istog uzrasta ili sličnih fizičkih karakteristika;

-          Spontana je i neplanirana;

-          Nije stalna;

-          Dobrovoljna je (deca su se složila oko toka ove igre i ni jednom detetu nije neprijatno niti izgleda uznemireno);

-          Deca lako prelaze na druge aktivnosti kada im se kaže da sa ovom igrom prekinu i kada im se objasne pravila privatnosti.

Nasuprot tome i odgajatelji i radnici centra za socijalni rad treba pokažu zabrinutost i da pravovremeno reaguju ukoliko dete:

-          Pokaže znanje o seksu koje nije primereno uzrastu;

-          Ponaša se nasuprot svom uzrastu (na primer dete od 3-4 godine pokušava da poljubi genitalije odraslog lica);

-          Imitira seksualni čin (proizvodi zvuke, u igri sa lutkama imitira seksualni odnos i slično);

-          Često kompulzivno masturbira u javnosti;

-          Koristi pretnje, silu ili prinudu inicirajući seksualizovanu igru (bilo među mlađom decom ili među svojim vršnjacima)

-          Igra se seksualizovanih igara („pokaži mi šta imaš“) sa decom drugog uzrasta.

-          Kada bilo koje seksualizovano ponašanje kod deteta izaziva jake emotivne reakcije poput besa, straha i sl.

Ako i pored ovih saznanja imate sumnje PRAVA POMOĆ je tu za vas. Na sajtu možete pronaći organizacije i pojedince koji mogu rešiti problem vašeg deteta.

Prepoznajte svoj problem na ponuđenoj listi ili iskoristite pretragu na ovom sajtu ( www.pravapomoc.rs )

ODUZIMANJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI

Naučite šta je oduzimanje poslovne sposobnosti i koje su posledice kroz kratak film podeljen u dva dela:

PRVI DEO http://www.pravapomoc.rs/arhiva-filmova/oduzimanje-poslovne-sposobnosti-prvi-deo-inkluzija-velikimali/

DRUGI DEO http://www.pravapomoc.rs/arhiva-filmova/oduzimanje-poslovne-sposobnosti-drugi-deo-velikimali/

Ovaj film obrađuje temu lišavanja poslovne sposobnosti osoba sa invaliditetom. Uzrocima, nedostatkom podrške i velikom potrebom za promenim prakse i zakonskog okvira koji reguliše ovu oblast u Srbiji. Obzirom na to da ovakva praksa dovodi do kršenja najosnovnijih prava odraslih osoba sa invaliditetom.

Na filmu zahvaljujemo produkcijskoj kući “Mreža” i Inicijativi za inkluziju VelikiMali-Pančevo.

Besplatna pravna pomoć

Besplatna pravna pomoć se može dobiti na dva načina neko Vam može dati pravni savet ili Vas može besplatno zastupati na sudu. 

• Pravo na besplatne pravne savete imaju svi ljudi koji imaju malo ili nimalo novčanih primanja ili prosto ne znaju kome da se obrate.
• Pravo na besplatno pravno zastupanje (advokata) imate u krivičnom postupku (samo ako Vas neko krivi za nešto), mada ponekad i u parnici možete zatražiti da Vas neko besplatni zastupa.

Kakva može biti besplatna pravna pomoć – odnosno šta može pravnik da uradi za Vas:

• Da Vam kaže kojoj instituciji treba da se obratite kako bi ostvarili neko svoje pravo,
• Da vam objasni koje mogu biti posledice ako želite da pokrenete neki postupak ili posledice postupka pokrenutog protiv Vas,
• Popuni formular ili pomogne u pisanju prigovora, izjava, zahteva, molbi ili predloga za rešavanje spora u vanparničnom postupku,
• Pomogne u pisanju tužbi, protivtužbi, odgovora na tužbu ili žalbu,
• Zastupa pred sudom ili drugim državnim organom.

Gde to možete da dobijete basplatnu pravnu pomoć?

Većina opština u Srbiji nudi pravne savete, pa zato ako imate neki pravni problempitajte u Vašoj opštini da li možete od njih da dobijete ovakvu pomoć. Ne brinite, opština nije jedino mesto na kom možete da se obratite za pomoć. Vi takođe možete pozvati najbližu advokatsku komoru i pitati ko od njihovih članova može da Vam pomogne. To je posebno dobro ako mislite da će Vam pomoć advokata biti potrebna na sudu.

Ako imate ozbiljan problem onda Vam je potrebna PRAVA POMOĆ, jer pravne savete i besplatnog advokata možete dobiti i od nevladinih organizacija. Nevladine organizacije odnosno organizacije civilnog društva Vam mogu pružiti odličnu, a besplatnu pomoć. Razlika je u tome što se većina njih specijalizovala za jednu određenu pravnu oblast ili za pružanje pomoći određenim kategorijama(izbeglice, žene, invalidi, Romi…) zato, pogledajte kratak pregled nevladinih organizacija i vidite ko Vam može pružiti odličnu, a besplatnu pomoć.

Zapamtite tek kad iscrpite sve pravne mogućnosti, možete se obratiti zaštitniku prava građana odnosno Ombudsmanu. Znači ako niste uspeli da ostvarite neko svoje pravo ili da se zaštitite pred nadležnim državnim organima, možete pozvati zaštitnika prava građana koji se uključuje ukoliko organi uprave nisu korektno (ili uopšte) primenili propise Republike Srbije.